Bajka o slovu Z

„Joj, joj, stiže Vučić“, uzvrpoljio se Putin, „šta da mu poklonim?“

„Druže predsedniče“, javi se jedan od oligarha, „probajte sa tovarom blaga, kod njegovog Veličanstva to uvek pali.“

„Tako je. Spremite tovar blaga za gospodina Vučića, a ja idem malo da jašem medveda, da se psihički pripremim za susret!“

Eto aviona, a eto i Vučića, gega se niz merdevine, koje se povijaju pod njegovom težinom.

„Isuse kak’ je veliki“, misli Putin i trudi se da deluje što hladnokrvnije. Kad mu je predsednik Vučić prišao i pogledao ga kao s drugog sprata, on mu drhteći pruži ruku. „Vaša Visosti…“, promrmlja.

„Putko, šta ti je. Kao da si jednog od onih tvojih jazavičara pojeo, he he.“

„Vidim, smisao za humor vas ne napušta, Visosti. Nije svejedno kad vi dolazite u posetu.“

„Dobro, dobro, daj mi da žderem i neke žene s penisima da igraju oko mene, pa da malo popričamo.“

Tek što su seli da ručaju najfiniji kavijar, guščiju paštetu i pohovane prepelice, gost progovori:

„Nego, mali, šta ćeš ti s ovom Ukrajinom?“

„Ništa, ide gas tuda, mi držimo Donbas i Krim, šta predlažete?“

„Invazija. Udri na njih sa svih strana.“

„Ali, zašto?“

„Zato što su ustaše. Ko Hrvati, samo vaši. I kao mi Vukovar, tako vi svaki ukrajinski grad. Cepaj i ruši, bez milosti.“

„Moram da nađem obroke za vojsku kojima nije istekao rok… U stvari, moram i vojsku da nađem… Buniće se oligarsi, plaše se zapadnih sankcija.“

„To sve u gulag pošalji ili pred streljački vod. Gde je Staljin u tebi, šta si se tu skvrčio, kao neka bajata mekika. Gle tu facu. Kao da te teram da radiš ne znam ni ja šta…“

„Izvanredan humor vas ne napušta, vaša Visosti. Dobro, krenem na Ukrajinu…“

„Šta, bre, kreneš, zgaziš Ukrajinu. Garantuje ti čika Vučko da neće trajati duže od tri dana. P…. su to. A i niko im neće pomoći. Koga boli k…. za predsednika glumca, zamisli mene da glumim, na šta bi to ličilo.“

„Pa, ono, jes… Dobro, skupim trupe, pregazim Ukrajinu i Zapad mi ugasi sve Mekdonaldse, ukine platne kartice, zapleni nam sve jahte, zabrani nam sva sportska takmičenja…“

„Uf, sportska takmičenja, to je ionako sve namešteno. Uletećemo ti mi, sa dvesta miliona Dina kartica, imam ortake koji drže sjajne restorane, kakav, bre, Mekdonalds, a za jahte ćemo najlakše…“

„Kako… najlakše'“.

„Najlakše, veruj mi. Dobro, odo’ ja sad, a ti u pripreme, pa u napad, do kraja februara. I na svim vojnim vozilima latinično Z da napišeš!“

„Zašto?“, zbunio se Putin.

„Zato što sam ja tako rekao. Aj’ zdravo“, reče Vučić i baci flašicu s vodom na patos.

Kako je avion poleteo ka Monte Karlu, gde je imao zakazane orgije, tako je Vučić pozvao Makrona.

„E, matori, slušaj šta sam naložio budalu, ha ha ha…“