Bednici 1Foto: Radenko Topalović

Ako sam mogao tri kolumne u jednoj nedelji (možda i više, ko će se toga setiti) da posvetim neživom stvoru koji bi trebalo da radi ovaj posao umesto mene (AI, prim. aut.), mogu dve kolumne u ovoj nedelji da posvetim živim bićima, koja se bave najboljom muzikom na svetu.

Još ako ta bića dolaze iz mog rodnog grada, onda ću verovatno napisati još neki tekst na ovu temu.

Fejsbuk grupa „Hard core“ zaslužna je što sam prekjuče otkrio moj novi omiljeni bend. Naime, neko je od novopridošlih tamo postavio pitanje da li su članovi grupe upoznati sa novom beogradskom HCpunk scenom. U komentarima, pomalo uvređeni članovi grupe objasnili su znatiželjniku da znaju bukvalno sve o HCpunk muzici, u bilo kom trenutku i bilo kom kutku planete.

Neko je, zatim, u jednom od komentara ostavio link za izdanje „Various – Novo Poglavlje“ (objavljeno na Jutjubu 5. oktobra, 2023), muzičku kompilaciju koja ide uz 14. broj fanzina Out of the Darkness, sa pesmama sastava Neven, Nabod, Majak, Chemical Tomb i Bednici. Svi bendovi su žestoki i brzi. Svima su članovi upadljivo mladi, izleti u nežno i mekano su nepostojeći, a produkcija njihovih snimaka predrkana.

Ono što, međutim, odvaja muziku koju poštujem od muzike koja mi se baš sviđa, jeste to što se ježim kada slušam muziku koja mi se baš sviđa. Naježio sam se na Bednike. Tri pesme ovog benda, „Mrak“, „Jebote“ i „Reke“ odvele su me hitro do njihovog self-titled izdanja, objavljenog na Jutjubu prvog maja ove godine, na kom su još pesme „Heroj“, „PDD“, „Mrak 2“ i „Soba“.

Ovo nije – konačno sam čuo bend iz Beograda koji super zvuči – svi, kao što rekoh, zvuče super. Ovo je – konačno sam, posle dužeg vremena, otkrio bend koji me je muzički ozbiljno potresao i čije sam izdanje preslušao triput zaredom. Tri omladinca, od kojih gitarista / pevač jamačno nije normalan, kad se uzme u obzir kako peva i kako svira, pojela su me za večeru. Ko su oni? Otkud oni? Ovo su potpuno izlišna pitanja. Bitno je da postoje.

Istražio sam Bednike podrobnije i našao na Jutjubu njihovo prethodno izdanje, „Al kida“ (na kome je i pesma Pussylips, prim. aut.), koje ni izbliza ne kida kao S/T, ali, sudeći po snimcima, ovi momci su tada bili u vrtiću, što će reći da smo svedoci njihovog muzičkog i psihofizičkog dozrevanja, koje se otrglo kontroli. Neću sada patetisati kako za Beograd ima nade, nema, ali Beograd je među retkim svetskim gradovima koji rađaju ovako kvalitetnu muziku.

Neću da opisujem muziku Bednika, poslušajte je sami. Energija i muzička bitnost ovog sastava me je podsetila na Šarla akrobatu, još jedan beogradski fenomen. Trojca ih je, nemerljivo su talentovani i proizvode muziku od koje se ježim i mlatim glavom. Muzički, oni su pank-rok brilijant dvadeset prvog veka. Prvo pravilo hard-kora je da hard-kor ne poznaje granice, ali – super je što su naši.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari