Beograd ima autobusku stanicu

Iz rupčage zvane Prokop, putnik, čiji je voz u Beograd stigao u vreme saobraćajnog špica, do centra će putovati bar jedan sat. Dozvoliću sebi, ipak, da postavim kontraargument: ko, uopšte, po dolasku u Beograd, ide u centar? Putnik koji bi došao na staru železničku stanicu u špicu, do brata od tetke na Petlovom brdu stigao bi u utorak.

Dakle, ako ostavimo po strani hejt prema naprednjačkoj bahatosti, te usvojimo činjenicu da je Prokop prevremeno postao glavna železnička stanica, ne da bi putnicima bilo lakše, već da bi se raskrčio prostor za „Beograd na vodi“, moramo zaključiti – Beograd ima železničku stanicu.

Nova autobuska stanica treba da bude kod buvljaka, na Novom Beogradu. Juče sam tuda prošao. Buvljak je tu, autobuska stanica jok. Autobusi u Beogradu iskrcavaju putnike iza bivšeg „Bristola“, zapravo tamo gde i pre, ali malo iza, ili možda baš tamo gde i pre, u svakom slučaju, tu negde, tako da će putnik, ako dođe u Beograd u vreme špica, kod sestre od ujaka koja živi na Mirijevu, stići u četvrtak.

A odakle polaze autobusi? Ne, ne trudite se. Oni polaze sa divlje autobuske stanice, kraj auto-puta, ispod Autokomande. Makar oni koji putuju ka jugu, ko zna, možda i ostali! Ovo čudo ljudske snalažljivosti, nastalo u prednaprednjačko doba, nalazi se na čuvenom saobraćajnom čvorištu, gde saobraćajni kolaps vlada i u pola tri ujutru.

Zašto se guziti po centru kad možeš da uskočiš u bus eto baš tu. Kolone automobila, kojima su svoje bližnje rođaci dovezli na „stanicu“, stoje u koloni, nasred izlaska sa auto-puta ka Autokomandi/Slaviji. Zna se – rođak je ušao u bus ne kada ga ostavite na „stanici“, već kad vam iz njega mahne. Putnici sa torbama bleje okolo, opijajući se pred put inhalirajući izduvne gasove vozila koja prolaze pored.

Onda dođe bus. Pa uđu. Pa mašu. Pa sledeći bus. Eto je beogradska autobuska stanica, šta ima da se pravi na Novom Beogradu, kad može stambeno-poslovni kompleks, to jest, kad će putnici i dalje u bus ulaziti ovde?

Koga zabole gde je autobusko polazište u Savamali, kad će putnici i dalje u autobuse ulaziti ovde. Eto trijumfa života nad urbanističkim planovima. Ko li se ovoga prvi setio? Kad je ovo počelo? Ko je bio prvi koji je stao s torbom na ovo mesto i mahnuo autobusu koji je pošao za Veliku Planu?

Da li je ikad neko pomislio da kaže ljudi nemojte tu, pravite zakrčenje, udariće vas nešto? Da li je ovo stajalište u stvari legalno? To bi bilo jednako prvom srpskom autobuskom ustanku. Jebite se vi i vaše stanice na mestima koja putnicima uopšte ne odgovaraju. Ulazimo ovde. Ovde, barem, niko neće dizati poslovno-stambeni kompleks. Srećan put.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.