Bonton ratnih veterana

U novoj epizodi DLZ primetio sam samo da su „ratni veterinari zakasnili na blokadu“, ali sad ćemo ih upoznati malo bolje.

Naišli su auto-putem, u subotu, 11. decembra, petnaest minuta posle završetka blokade.

Njih nekoliko nosi transparent „Na braniku otadžbine“, a ispred su „barjaktar“, kraj njega čovek sa bradom, u maskirnoj uniformi, na kojoj piše „N. Stanić“, još jedan čovek sa bradom, ali i lica koja u vreme poslednjeg rata nisu imala više od pet godina.

Prilazi im novinar N1, Nenad Nešić: „Izvinite, jel možete samo da nam kažete ko ste vi i zašto blokirate auto-put?“

Barjaktar (u civilnom odelu) odgovara: „(čin, ime, prezime i prezime), služio sam u (mesto i vreme). Čast mi je što danas nosim ovu zastavu i predvodim veterane koji se pobunili protiv onih koji su nas nekada slali u rat, a sada izazivaju rat protiv životne sredine. Gospodin (čin, ime) Todorović će vam reći nešto više o nama, eno ga pozadi, reguliše saobraćaj.“

Čovek sa bradom: „Izvinite, gospodine (barjaktarev čin, ime i prezime), dozvolite da se obratim novinaru nezavisne i objektivne N1. Barjaktar: „Izvoli, brate.“ Čovek sa bradom: „(čin, ime) Stanić. Služio sam u (mesto i vreme). Želim da naglasim da smo došli petnaest minuta kasnije zato što: a) smo želeli da istaknemo posebnu pažnju na sebe i na probleme sa kojima se suočavaju ratni veterani, ili b) smo se okupili podalje, pa nismo uspeli da stignemo na vreme.

Verzija bez ulepšavanja: Barjaktar (u jeftinom kožnjaku, sa beretkom, na kojoj je neki amblem): „Na šta ti ličim ja? Jel poznaješ ti srpska obeležja, jel poznaješ srpsku zastavu, pa zašto pitaš ko smo mi? (urla) Todoroviću, izađi napred, (urla nerazumljivo), odlikovani heroj, nek dođe da vidi ko je!“ Čovek sa bradom (crna vunena kapa na glavi): „Ratni veterani, uz svoj narod i otadžbinu, kraj priče! Nikakve političare, nikakve stranke! Uz narod, koji neko uporno hoće da ga zgazi, da ga bije.“

Stiže Todorović, u uniformi, nije baš raspoložen za razgovor. „Barjaktar“ nastavlja sa maltretiranjem Nenada Nešića: „Kako možeš da pitaš ko smo mi? Jesi služio vojsku?“ „Jesam.“ „Pa onda znaš ko smo.“ „Ne znam“ „Ne znaš? Ne poznaješ uniforme, ne znaš zastave, ne znaš ordenje? Sram te bilo. Zato nam i jeste u ovoj zemlji tako. (urla) Dosta, bre, politike, više, vaše! Svi ste isti! Narod srpski treba da se pita! Gledaj me u oči kad razgovaraš sa mnom! Gledaj me u oči.“ „Pa, gledam.“ „Nemoj da si govno, (urla) nemoj da ste govna svi!“ „Neću da dozvolim da me vređate.“ „Nije vređanje, govno si.“

Eto, sad znamo sve o njima.