Brkovi

„ACHTUNG! Hrvatska između tri mini fašizma“, veli naslovnica, a kad se malo bolje zagledate, videćete da su „brkovi“ zapravo male zastave Italije, Mađarske i Srbije. Sve lepo rečeno.

Tekst nisu morali ni da pišu. Vučić maznuo Srbiju kao taoca da njome sebi nakalemi firerovske brkove. NJegov drugar i kootvarač nacističkog spomenika u Novom Sadu, velikomađar u srcu i vajkremu, Viktor Orban isto.

Ova ozbiljnija verzija Boška Obradovića, Meloni, tek je došla na vlast, videćemo koliko će tu da opstane, imajući u vidu prosečan vek trajanja spornih italijanskih vlada (oko tri i po meseca), ali ako ste slušali makar jedan njen musolinijevski govor, znate da su brkovi s razlogom tu.

Firer je komunicirao sa Gebelsovim duhom iste večeri i ovaj mu je naložio sledeće, pravo iz nacističkog pravilnika: „Mobilizuj sve svoje ministre da dignu glas protiv Hrvata, ne protiv naslovne strane, nego protiv Hrvata, Hrvati mrze Srbiju, Srbija to si ti, to jest tvoji hitlerovski brčići. Oni hoće tvoju smrt, to jest smrt Srbije. Oni hoće tvoje hapšenje, to jest hapšenje Srbije. Srbija das ist Vučić.

Ein narod, ein SNS (uskoro pod nazivom „Isto sranje, drugo pakovanje“), ein fuhrer!“

„Uz to“, nastavio je Gebelsov duh, „sve medije koje si uzurpirao angažuj da laju sve ovo što laju i ministri, kako slučajno neko ne bi video naslovnu stranicu i rekao ‘U jebote, koliko smo propali’, nego da je svi dočekaju ‘za dom spremni’, pardon, malo sam se zbunio, da je svi dočekaju spremno, mrzeći Hrvate i želeći im masovnu i potpunu fizičku eliminaciju, pošto su udarili na Srbiju, a Srbija, to su tvoji hitlerovski brčići, odnosno ti! Feršten?“

Tako i bi.

Naša nacistička pripizdina digla se na svoje nejake noge da pljuje Hrvate, jer je jedan njihov tjednik objavio na naslovnoj strani ono o čemu radije ne bismo da razmišljamo – da smo od naslednika pobednika nad okupatorom u Drugom svetskom ratu postali saradnici okupatora i domaći izdajnici, i to bez stranog okupatora.

Okupirala nas je domaća mafija i tokom deset godina svoje vlasti šutnula nas je u dupe toliko daleko u prošlost da se nikada odatle nećemo vratiti ni u kakvu budućnost, ni svetlu, ni mračnu.

Zadatak biće obavljen, zahvaljujući gospodinu sa zastavicom umesto brkova, koji se slika kako ždere kroasane i gumene bombone u junkersu JU 87 štuka, hoću da kažem, državnom avionu.

Šta bi mi da nam nije hrvatske štampe, koja ima jako visoku hoklicu, sa koje se preko plota sve tako jasno vidi.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.