Brnjica

U večeri kada je Goran Vesić najavio svoju ostavku, na mrežama sam napisao: „Vesića za svedoka saradnika“. Ove četiri reči naišle su na preko hiljadu lajkova, od kojih se barem petina kliberila, ne shvatajući da sam bio ozbiljan. Možda je to bila vidovitost, a možda i znak da umem da budem pametniji od samoga sebe, jer smo se ubrzo našli u situaciji iz objave.

Vesić je apsolutna zvezda ekipe uhapšenih. On je odmah stupio u štrajk glađu, a režimski mediji su počeli da pljuju „žuto“ i „odmetnuto“ tužilaštvo kako su vernog Vesaru, kome je ekspresno određen i pritvor do mesec dana, nevinog optužili. Vesić je jedan od najmoćnijih ljudi u zemlji. Kao takav, nije navikao na zatvor, niti će se na njega navići.

Kada znamo da nije na vrhu piramide, ali mu je dovoljno blizak da bi u budućnosti možda zaista postao svedok-saradnik u postupku u kome bi se tužilaštvo za organizovani kriminal bavilo vrhom piramide, a ne delom nadzora, projektantima i politikantima, ostaje prostor za maštu da će se to i desiti.

Da bi se desilo, treba ohrabriti tužilaštvo da radi brže, jače i bolje u odnosu na to kako radi sad. Zanimljivo je da sam ovo napisao samo ja, a da je javnost strogo podeljena između dva pljuvanja po tužiocima i sudijama, koji postupaju u predmetu „Vesić i društvo“: režimskom, ali i opozicionom, odakle se, otkako su optuženi uhapšeni, samouvereno ponavlja da je reč o Vučićevoj predstavi.

Kada zatražim argumente za ovakav stav, moji bliski prijatelji, dobrim delom vrhunski pravnici, tovare me spinovima. Iako sam sve od sebe dao da bude drugačije, još uvek ne znam ništa o tužiocima Lepotiću i Josimoviću, koji su na meti i vlasti i opozicije, ali zato dobijam uveravanja da tužilaštvo ništa ne radi bez Vučićevog odobrenja, ili čak naloga.

Ako je tako, zašto se u režimskim medijima pominje hapšenje Vučića, kao potencijalni nastavak pokrenutog postupka? Oni su ili moroni, koji ne shvataju da samo pominjanje hapšenja glavnog šefa, automatski drastično umanjuje njegov teško uspostavljeni autoritet u javnosti, ili su u panici, što znači da je tužilaštvo ipak počelo da radi svoj posao.

Vanzemaljac I. A. kaže: „To što deo društva uzima u usta rečenicu ,Nalazimo se u predstavi’, ne znači ništa osim da je ta rečenica deo predstave. Postmodernu karakteriše skepticizam prema velikim narativima, ali mislim da smo svi potčinjeni narativu skepse: mislimo da smo na višem stupnju saznanja time što smo naučili kako da sumnjamo u stvarnost oko sebe, ali nije taj stupanj viši, već očekivan i po svojoj prirodi jeste brnjica.“

Treba dobro paziti da se Goranu Vesiću nešto ne desi.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.