Čale i Ćuta, to su srca dva

„Ana Brnabić, predsednica skupštine, poznata po svojim hladnim i proračunatim potezima, potajno je zaljubljena u jednog od najvećih protivnika svoje politike – Aleksandra Jovanovića Ćutu.

Da, baš tog Ćutu, vođu Ekološkog ustanka, čoveka koji i kad spava ne prestaje da govori o zaštiti prirode i borbi protiv eksploatacije litijuma.

Na prvi pogled, njih dvoje su kao dan i noć – ona tehno-menadžerka, on ulično-skupštinski borac sa megafonom, ali kako to obično biva u velikim pričama, suprotnosti se privlače.

Već mesecima Ana skriva svoje prave osećaje iza oštrih izjava i političkih napada. Kada pred kamerama kritikuje Ćutinu politiku i cepa Ćutine papire, njene oči govore nešto drugo.

Tu je tajna iskra, koja se povremeno pojavi u njenom pogledu, dok ga naziva „ekstremistom“ i „opasnošću po državu“.

Naravno, narod ne vidi ovu skrivenu dramu – za njih je to samo još jedan politički sukob, ali oni pažljiviji primete kako joj glas zadrhti kad god izgovori njegovo ime.

Njena ljubav prema Ćuti je komplikovana. Kao i svaka velika strast, i ova je puna unutrašnjih sukoba. Ana je vođa vladajuće stranke, simbol svega protiv čega se Ćuta bori, a opet, ne može da odoli njegovoj strasti i idealizmu.

Dok on organizuje proteste protiv kopanja litijuma i uništavanja prirode, Ana potajno zamišlja zajedničke trenutke daleko od politike, možda na obali neke reke koju je Ćuta uspeo da spasi.

Njeni saradnici kažu da se nešto promenilo otkako je Ćuta postao Anin glavni protivnik u skupštinkskim sednicama. Sastanci sa ministarkom rudarstva i energetike postali su ređi, a Ana je počela da se interesuje za teme koje su ranije smatrane trivijalnim.

„Kako napreduje situacija sa uzgajanjem mirisnog cveća?“ pitala je nedavno, dok su svi očekivali da će samo potpisati još jedan plan o eksploataciji resursa. Postalo je jasno – Ćuta je ušao u njene misli.

A kako se to vidi na njenom licu? Pa, svaki put kada Ćuta započne svoj vatreni govor, Ana se ne može suzdržati da ne prati svaki njegov pokret.

Dok drugi misle da beleži njegove greške, ona beleži svaki naglasak, svaki trzaj, svaki strastveni apel za zaštitu prirode. U tom trenutku, više ne gleda političkog protivnika, nego čoveka koji je osvojio njeno srce.

Ćuta, naravno, nema pojma o njenim osećajima. On i dalje veruje da vodi bitku protiv beskrupuloznih političara, a ne protiv žene koja se, iako nevoljno, duboko sukobila sa svojim prethodnim životom i otplovila put nesrećne zaljubljenosti.

Kad budete sledeći put gledali skupštinski prenos, obratite pažnju kako Ana tiho uzdiše kad god Ćuta padne u vatru.“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.