Čanak, nastavak

Izazvao je gotovo ravnopravnu podeljenost u reakcijama gledalaca. Polovina je bila oduševljena, a druga polovina je uglavnom ispisivala nekoliko identičnih poruka, što će reći da ili misle i pišu identično ili im neko naređuje šta da pišu, a nikad se ne zna čiji su botovi angažovani na slučaju Nenada Čanka.

„Udbaš“, „Krme“, „Svirao klavir na Pinku“, „Radi za Vučića“, „Sva trojica radite za Vučića“, „Ko je sledeći, Dejan Vuk Stanković ili Krle“ „Zbog vas trojice Vučić će vladati hiljadu godina“ i slično. Epizoda je, naravno, ispala genijalna, jer to je Čanak – zbog svojih stavova i otrovnog jezika nepoželjan u opoziciji još od devedesetih (aktuelnu opoziciju zove strančice jalovice), redovna je meta Informera, a žali se da ga čak ni Marić više ne zove. Gde god se pojavljivao i govorio, izazivao je pustoš u glavama sagovornika, voditelja i gledalaca.

Čanak mi se prvi javio posle javnog istupa Borisa Tadića oko moje relokacije, ističući na koje sve vidove podrške od njega mogu da računam. Tada, u martu, 2023, pala mi je na pamet ideja o njegovom gostovanju u DLZ, koju sam odmah podelio sa Nenadom Kulačinom i Nenadom Čankom. Čanak je bio gotovo uveren da nam neće biti dozvoljeno da ga ugostimo, ali to se sa Mihailom, urednikom našeg junačkog portala, nije dovodilo u pianje.

Kad se snimanje završilo, bilo nam je svima super, ali sam se, sabirajući sa Čankom utiske narednog dana, setio da ga nismo pitali možda i najvažnije pitanje – šta se desilo sa stanovima koji se grade za Srbe sa Kosova, o čemu su javnost alarmirali upravo Sonja Biserko i on. Stoga sam ga to pitao preko telefona i dobio odgovor, ekskluzivno za ovu kolumnu. Čanak kaže da je čuo sa nekoliko strana da se u Raškoj grade stanovi za Srbe s Kosova, a Biserko je potvrdila da i do nje stižu iste glasine.

Ispostavilo se, prema njegovim rečima, da to nisu stanovi namenjeni masovnom preseljenju srpskog stanovništva, već onima koji ne smeju da se vrate na Kosovo, jer su učestvovali u akcijama koje je kosovska policija okarakterisala kao terorističke. Iskoristio sam priliku da ga pitam i kako komentariše najčešću etiketu koju dobija, da je udbaš, a on je odgovorio:

„Predlažem da zoveš Žarka Koraća… on je prvi iz DOS upao u kartoteku DB i pročitao moj dosije. Tamo piše i kako su me vrbovali i ko je razgovarao sa mnom i kako je razgovor tekao.“

Rekao sam mu da bi bilo bolje da mi on odmah kaže, jer sam sa Koraćem razgovarao samo jednom, kad sam ga prepao na frankfurtskom aerodromu, 2006. Čanak kaže: „Ja sam pristao da radim za njih, ali da me plaćaju milion nemačkih maraka mesečno. Pa pošto im je bilo skupo, odustali.“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.