Čedomir

Njegov režim se, ipak, povampirio. Ovaj novi, stari, isti, a malo drugačiji režim, osim ratova, a videćemo hoće li i toga biti, radi sve isto što je radio i Miloševićev režim, a ponešto od toga i gore. Off topic: Juče je ovde objavljen tekst maskote Miloševićevog, a i ovog režima, Milorada Komrakova „List Danas proizvodi informativno đubre“.

U pravu je. Upravo je njegov tekst informativno đubre, kao i dosta sličnih, koje redakcija Danasa objavljuje, u skladu sa dugogodišnjom lukavom politikom štampanja Kurtinih i Murtinih reakcija na ono što pišemo.

Da se vratimo na koncert. Ne sećam se ko je svirao (aha, Psihomodo pop, sad sam našao na netu), sva sećanja su nestala, osim da je stigla vest o hapšenju Slobodana.

Vrištali smo od sreće, grlili se, doduše, samo nas nekolicina, koji smo gulili đonove, od novembra 1996. do oktobra 2000, u svojoj velikoj ličnoj borbi za pad zlotvora. Ostali su nas gledali kao mentole, nezainteresovani preterano za život izvan flaše piva i karte za svirku.

Heroj dvodnevne agonije hapšenja balkanskog kasapina bio je Čedomir Jovanović, koji je došao u vilu „Mir“ da pregovara o Miloševićevoj mirnoj predaji.

Tamo se nalazio ovaj sa svojom opskurnom naoružanom svitom. Čedomir je pregovarao. Čedomir je ispregovarao. Kola u kojima se nalazio dobila su jedan od pet metaka ispaljenih u njihovom pravcu, kad je Milošević prvog aprila ujutru odvožen u pritvor.

Sve to znate. I to je sve što treba da znate. O Čedomiru Jovanoviću. Kad se sve sabere i oduzme, ceo njegov politički angažman može da se svede na tu jednu noć, kad je obavio najvažniji posao za Srbiju.

Šta je radio pre, šta je radio posle, oko toga možemo da se prepiremo danima i noćima, ali za ono što je u vili „Mir“ uradio u noći između marta i aprila 2001. zaslužio je orden koji nikad nije dobio.

Čedomir je jedan od najomraženijih ljudi u zemlji, od onih koje Srbi mrze „jer tako treba“. Šta god da uradi, Čedomira ne mogu da mrzim, zato što sam mu beskrajno zahvalan na tome što je izvukao Miloševića iz „Mira“ i poslao ga u zatvor. Brzo zaboravljate. Pritom, umete i da lupetate: „MiLoŠevIćU sU obEćaLi dA ga NećE isPorUčIti u HAg, a isPoRuČili sU gAA“, a ja se setim šta je on nama isporučio tokom jedanaest godina zajedničkog pakla i pošaljem vas u tri lepe.

Prema onome što se Čedomiru dešava, očigledno nisam jedini koji nije zaboravio šta se dešavalo u vili „Mir“.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.