„Postoji peta dimenzija, van svih dimenzija poznatih čoveku. Beskonačna je poput svemira, u njoj vreme ne postoji. Nalazi se između svetlosti i tame, na granici između nauke i praznoverja. Ona vreba u jami ljudskih strahova i saznanja. U ovoj dimenziji sve je moguće. To je oblast koju zovemo… Crna Gora Mila Đukanovića.“
Tako je, od reči do reči sam maznuo uvodni tekst serije „Zona sumraka“, ali to vam je to, vidite i sami.
Gde god da kreneš – Milo, kuda god da se okreneš – Milo. Iza svakog brda – Milo.
Na Cetinje – Milo. Na svaku plažu – Milo
I kad se čini da nema Mila – Milo.
I posle Mila – Milo.
Kada je DPS onomad izgubio izbore, gostujući na TV Nova S, izrazio sam bojazan da jedan poslanik koji će činiti većinu u „zoni sumraka“ gde poslednje tri decenije postoji samo Milo, ni izdaleka nije razlog za euforiju koja je tad zavladala.
Odmah su me optužili da radim za Mila.
Razumem, Milo nikada nije pobeđen, a tada je pobeđen, odnosno činilo se da je pobeđen, a ja sam bio dežurni smor koji je podsećao slavljenike da je Milo još uvek predsednik Crne Gore, uz otvorenu bojazan tako tesna većina u „zoni sumraka“, lako može da se pretvori u drugačiju većinu, gde će se opet naći – Milo.
Priznajem, mogao sam tada u dva evra da se kladim da neće ni doći do sastavljanja vlade Zdravka Krivokapića, jer kako da DPS, koji je ostao najjača stranka u parlamentu, ne nađe tih četvoro-petoro poslanika, koliko im je falilo da sastave vladu.
Izgubio bih opkladu.
Milo je velikodušno prepustio opoziciji priliku da neko vreme glumi vlast, znajući da će, šta god da pokušaju, kud god da mrdnu, lupiti o – Mila (a katkad i o Vučića).
Idemo dublje u „zonu sumraka“, u njen najmračniji deo.
Ovde odluke ne donose građani, već nevidljive sile.
Ovde ne vladaju zakoni, nego karteli i tajne službe.
Tu svaki treći ima nadimak Banana. Istraživač ovog dela „zone sumraka“, novinar Predrag Popović, gostujući na jednom Jutjub kanalu, pošto su SAD uvele sankcije Zvonku Veselinoviću, rekao je:
„Milo je postigao dogovor da se povuče iz politike sa završetkom mandata, a Dritan Abazović će podržati manjinsku vladu DPS.“ Godinama pažljivo slušam Popovićeve vesti iz „zone sumraka“ i kad sam pre neki dan saznao da je počelo da se dešava upravo ono što je nekoliko nedelja ranije predvideo, bez uzbuđenja sam zaključio: „Pa, da. Zona sumraka.“
Milo je Crnu Goru izveo iz državne zajednice sa Srbijom. Milo je Crnu Goru uveo u NATO, Milo je lupio sankcije Rusima, Milo je priznao Kosovo* i sve to, čini se, omogućava odlazak iz „zone sumraka“, bez bojazni od novih ili nastavka starih sudskih procesa (seća li se iko suđenja u Bariju, 2009?). Od srca želim izlazak iz „zone sumraka“ svim građanima Crne Gore, ali glavno pravilo u „zoni sumraka“ je što kad jednom u nju uđete, izlaska više nema.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.