Crna Goro, aj’ zdravo

Prekjučerašnja kolumna bila je prva koju su prekucali i objavili, valjda, promilovi portali, a možda oni drugi, ko zna do koje mjere fura vaša luda furka, ja ne, zato sam vam se i izvinio pre nego što je izašla na portalu Danasa.

Više njih je mislilo da je neko napisao tekst i potpisao mene, toliko im je bilo čudno. Nekolicina je sladostrasno balila po mobilnim telefonima, upoređujući Vučićevu i Milovu tiraniju, radujući se (zajedno sa mnom, prim. aut.) mojoj relociranosti.

Jedan, i to drugar, Crnogorac sa adresom u Beogradu, podučio me da ne verujem prevarantima, argumentujući to pretpostavkom da je Šešelj podržao Milatovića upravo da bi ovaj izgubio od Mila. Da li mu je Šešelj uvalio i Cecin CD pitam ja, a sebe pitam koliko bi puta taj moj drugar udario glavom o beogradsku banderu kada bi saznao ime mog anonimnog sagovornika iz prošlog teksta.

Nekoliko njih je siktalo kako sam podržao Mila, međutim, ja sam citirao dva pouzdana izvora, koja pokušavaju da isprave iskrivljenu političku predstavu o Jakovu Milatoviću. Slepi od straha da su moje riječi toliko moćne da će zaokrenut u drugom krugu, nijesu stigli do kraja teksta, gde sam citirao Antu Tomića, koji je, bez osmijeha na licu, znajući da balkanska govna mogu nekom i na glavu da se sruče, uzdahnuo da ako mora da se bira između lopova i fašiste, onda – za lopova.

Ne znam ko mi je čudniji, Milove pristalice, koje su tekst doživele kao moju bezrezervnu podršku Đukanoviću, okačili ga po portalima i time prećutno crnogorskog predsednika priznali za predstavnika lopova, ili oni koji su istom logikom prihvatili Milatovića za predstavnika fašista. Evo, upravo mi piše neko da je Milov režim generator kriminala zbog kog sam napustio zemlju, a ja bio u zabludi da je Vučićev.

Kad budem hteo da podržim Mila, napisaću ovde „Milo, nego ko!“ Samo sam hteo da dopunim informacije, koje sam u međuvremenu dobio o Milatoviću i onima koji ga podržavaju. A sad mi se, zajedno sa ovom radnom nedeljom, zatvara i Crna Gora kao tema.

Letovao sam tamo četiri puta i imao nekoliko književnih večeri, hm, i lajao protiv režima, a ništa mi nije falilo. Hvala divnim ljudima iz Crne Gore koji su ispravno shvatili moj tekst i to mi javili. Uvodim sebi javno autocenzuru, jer kad mi se ovoliko „pameti“ sruči na glavu zbog pogrešno pročitanog teksta, ja zaključim da tekstove na istu temu više ne vredi pisati.

Znate da je mišljenje kao dupe, ima ga svako, pa i ja. Srećno u nedjelju, sa Milom i Cecinim fanovima, koje podržava Šešelj (a možda i Mandić?) da bi izgubili izbore.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.