Dani očaja

Nije bilo ni za očekivati da se nešto spektakularno desi, jer smo do sad morali da naučimo da nezadovoljstvo naroda, ma koliko masovno, nije samo po sebi dovoljno da se išta promeni. U utorak smo videli kako se ogorčenje građana očas posla kanališe u korist režima.

Vlast je u utorak u tolikoj meri omastila brk nameštenim, polunameštenim i nenameštenim incidentima, da je i crni gavran doleteo iz Beograda u Novi Sad, da oplakuje izlog vladajuće stranke i reži na građane preko kamera.

Ova osokoljenost propašću protesta ne označava toliko snagu režima koliko slabost organizatora. Znali smo to još u prošlu nedelju, kada se onaj lik, pred kamerama N1 nervirao zbog „performersa“. Upravo to zbog čega se on nervirao desilo se i u Novom Sadu i zakopalo nadu da će građani moći da izvrše pritisak na bilo koga da ispuni bilo šta.

Organizovano skretanje pažnje na nebitne institucije, poput naprednjačkih lokala i „gradske kuće“, bacanje crvene farbe po njima, te dovlačenje traktora sa „zrenjaninskom vodom“, upravo su ono zbog čega je lik koji se nervirao zbog „performersa“ imao za dvadeset četiri sata preko milion pregleda na društvenim mrežama.

Kažu mi oni koji su na protestu bili da se i u masi osećalo ogorčenje zbog toga kuda protest ide i na šta liči, a naročito zbog zahteva, koji su se sveli na ostavku Čele i gradonačelnika Novog Sada, koji je toliko nebitan politički faktor da mu nikada neću zapamtiti ime.

Sramni zahtevi, postavljeni od lica koja su sama sebe za to legitimisala bili su uvod u izliv građanskog gneva na nedužnoj zgradi, kombinovan sa više puta oprobanim, organizovanim nasiljem naprednjačkih huligana, izvršenim u sprezi za korumpiranim delom policije, koji je docnije hapsio (možda čak i zajedno sa onima koji su lomili) učesnike protesta, za primer ostalima.

Doživeli smo petog novembra, dakle, ponovo „deseti avgust, dan posle koga više ništa nije isto“, a šestog smo zakoračili još dalje u prošlost, kada je opozicija dala rok do sedmog da se pomenuta šaka jadnih zahteva ispuni, a kad se ne ispuni, sledi veliki protest „Srbija protiv nasilja“, pardon, veliki beogradski protest, iduće srede.

Čujem kako škrgućete zubima i zato ću sada da spustim loptu. Jasno je da smo u ovom trenutku nemoćni. Jedinstvo u borbi protiv sistemske korupcije, izostalo je. Jedinstven i glasan zahtev pravosuđu za dejstvovanje protiv organizovanog građevinskog kriminala, izostao je. Izostao je čak i zahtev za Vučićevom ostavkom.

Čuvajte se novogradnji. Čuvajte jedni druge. Ne verujte nikom.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.