Demon

Bio je to jedan od onih trenutaka potpunog nacionalnog osramoćenja, jer si i one koji su bili naoko normalni, odjednom mogao da čuješ kako oduševljeno ponavljaju mantru monstruma: „Pod mač, bato.“ Ubo im je žicu. To jest, mač. Bato.

Svakojaki maloumnici gostovali su na „Balkan infu“, eto i ja, ali ja sam makar od njihovih gledalaca dobijao pretnje smrću. Neki gosti su postajali one hit wander, ali ovaj kreten bukvalno je eksplodirao. Zna se da su kod Teše bitni jedino klikovi, pa ga je zvao opet i opet i opet i opet, a njegova popularnost merila se stotinama hiljada pregleda, koji su se pretvarali u milione.

Pod mač bato. Ha ha ha ha ha. Demon je jak u ovom. Pod mač, bato. Ha ha ha ha ha. Demon je jak u onom. Pod mač, bato. Ha ha ha ha ha. Svima je taj moron postavljao dijagnoze, a pre svih onima koji imaju šta da kažu protiv režima. Dobio sam i ja dijagnozu (zaposeo me demon), a i terapiju: „Pod mač, bato.“ Ha ha ha ha ha ha.

Ova strvina napredovala je u društvenom antiporetku tako što je počeo da drži tribine po opštinama, kulturnim centrima, sportskim centrima, svuda gde je moglo da se nabije puno stoke, uglavnom mlade i slaboumne. Bili su to dani opštenarodne sramote, jer smo imali priliku da na snimcima s mobilnih gledamo maloletne ili jedva punoletne glavate kretenčine, kako se očiju punih sreće i iscerenih usta osvrću oko sebe da provere jesu li svi tu, da li je došlo dovoljno ljudi da uživo vidi i čuje „Pod mač, bato“, ha ha ha ha ha.

Šta li je taj kriminalac tamo kenjao ne mogu ni da zamislim. Šta je trtljao u svojim gostovanjima nisam mogao da slušam duže od pola rečenice, tako da je sve što sam od njegove filozofije ulovio: „opseo ga demon“ i „pod mač bato.“

Ova jedinstvena društveno-politička „alternativa“, one man freak show, vlast je smesta podržala, smatrajući korisnim mentalno trovanje zaglupljene stoke, te dajući mu prostor na Pinku i Hepiju, da odatle nekontrolisano serenda sve što mu padne na pamet.

E sad, reč je o ubici. Umesto pod mač, bacao je svoje žrtve pod nadrilekarsku terapiju, isceljujući ih kurcem i palcem, što ih je, naravno, odvelo u smrt.

Porodice žrtava bore se za pravdu, ali mogu da se kladim da pravda neće biti zadovoljena jer je „pod mač bato“, iako nešto manje, i dalje veoma popularan, stavivši se bespogovorno u službu satanističko-ustaškog režima, sa svim svojim pratećim demonima.

Čak ni takvu smradinu najnižeg ranga, neće stići zasluženi zatvor. Režim čuva svoje brabonjke.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.