Ne, nije mi Dan pobede nad fašizmom toliko u srcu, naročito danas, kada pobednici preuzimaju ulogu poraženih, optužuju sve nas ostale za nacizam, a možda će baš danas (tekst, je, ipak, pisan juče) objaviti rat celom svetu, bacati nuklearne bombe, u svakom slučaju, nije to više to, ali „Deveti maj“ o kom pišem nije datum nego naziv – naziv moje srednje škole!
Ovo su najlepši trenuci svakodnevnog pisanja kolumni, njihova povremena totalna privatizacija. Pravno-birotehnička škola „9. maj“ nalazila se u Ulici Lole Ribara u Beogradu, u zgradi u kojoj se danas nalazi Pravno-poslovna škola. Nismo ni bili svesni koliko smo retki, mi koji smo upisali školu, 1990. Ona je svoj naziv „9. maj“ dobila jedva godinu dana ranije! To pojma nisam imao, dok malopre nisam pročitao na Vikipediji.
Bio je to dobar naziv, jer se kod učenika odmah primio. „Gde ideš, tebra?“ U „9. maj, tebra.“ Svakako bolje zvuči od Pravno-birotehnička ili samo Birotehnička, kako su umeli da je zovu oni koji su svoja sećanja na ovu ustanovu nosili iz vremena kad je bila samo birotehnička. Još dok objasniš da nisi daktilograf (treći stepen), ili birotehničar (četvrti stepen, ali wtf), već elitni pravni tehničar, u prevodu, „još malo pa student prava“ tehničar. Dakle „9. maj, tebra“
Tada smo naučili i da je to Međunarodni dan pobede nad fašizmom, koji, koliko ja znam, nikada nije proslavljan kao neradni dan u državi, ali je zato proslavljan (radno) kao dan naše škole! Čak smo imali i koncert u školskom dvorištu, 1991, na kraju naše prve godine! Čak sam i svirao sa svojim bendom na tom koncertu, pa i pevao! I remen od gitare mi se pokidao usred pesme, pa sam morao da sviram ležeći, a posle mi se osmehivala jedna Olja iz Borče.
Onda je počeo rat, ovaj naš domaći rat, trajao je sve vreme našeg školovanja i koliko se sećam, nije bilo više koncerata u školskom. Onda je škola prošla, počeo Pravni, na kome prvo naučiš da profesori bivše učenike Pravno-birotehničke „9. maj“ gledaju kao gola govna, ali umesto da na pitanje „U koju si srednju školu išao, diko,“ odgovorim sa „U Prvu beogradsku, profesore“, uvek bih ponosito uskliknuo: „U Pravno-birotehničku ‘9. maj’, gospodine profesore!“ „Pih“, bio bi odgovor na moj odgovor, a sedam najviša ocena do koje sam mogao da dosegnem (možda i stoga jer nisam baš učio).
Posle sam počeo da pišem knjige i, kao da sam znao o kako retkoj i kratkotrajnoj pojavi na planeti je reč, prva dva romana smestio sam u Pravno-birotehničku školu „9. maj“. Imao sam književne promocije u toj školi, podnevna čitanja u toj školi, a onda je 2007. Pravno-birotehnička škola „9. maj“ prestala da postoji i postala Pravno-poslovna škola. Ni punih dvadeset godina nije izdržala sa tim nazivom.
Matkoviću, i meni je danas dan škole. Jebo vas treći svetski rat.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.