Đokovića za premijera

Postoji nešto što je, ipak, fascinantnije od Novaka i njegovog sportskog uspeha. To je svesrpsko ujedinjenje na tom uspehu.

Ako srpski narod ume da se oko nečega ujedini, to je bodrenje Srba koji trče za loptom, ili lopticom, u ovom slučaju.

Ako tom prilikom dođe i do uspeha, onda ujedinjenje postaje apsolutno. Ovakvi kakvi smo, da citiram Noleta, nebeski, smesta smo kolektivno prisvojili njegov lični uspeh i maltene nema ko se u nedelju nije njime zakitio.

Lagao bih kada bih rekao da sam gledao meč. Lagao bih i kada bih rekao da znam ko mu je bio protivnik. Lagao bih kada bih rekao da sam preterano odlepio od sreće, ali jednom sam se već opekao o srpsku sportsku mashipnozu, pred fudbalski debakl u Kataru i bio bih potpuno lud kada se u ovom istorijskom času ne bih priključio opštem slavlju.

Pokušaću da budem i konstruktivan, jer između fanatičnih hvalospeva najboljem teniseru sveta, koji su dolazili sa svih strana, iz bukvalno svih medija, od vlasti i opozicije, od onih koji idu na proteste, od onih koji mrze one koji idu na proteste, bojim se da nisu došle do izražaja sve mogućnosti koje su se pred nama našle posle ovog istorijskog uspeha.

Dok sam preko interneta, sa grčem na licu (bio je to osmeh, časna pionirska) posmatrao kako po Kuli Beograd veselo skakuću žute loptice, u čast našem Noletu, sinulo mi je da je sad pravi trenutak da se okrene politici.

On je već vežbao u tom smislu, pio je kafu sa Vesićem i Vulinom (njegova slika s Vulinom mi je od preksinoć novi lokskrin volpejpr na mobilnom), dakle, imao je prilike da nauči zanat od okorelih profesionalaca.

Vodio je borbu za Kosovo na početku Rolan Garosa, tako što je posle jedne od pobeda ispisao adekvatnu poruku na malom ekranu, a stigao je i da se pozabavi masovnim ubistvima u Srbiji, tako što je, na prvi pogled, rekao jedno veliko ništa, ali na drugi pogled, Đoković je jasno i glasno pozvao Srbe na mir i ujedinjenje, možda i nesvestan da su se oni već ujedinili. Na njegovom 23. grend slemu.

Pošto je premijerka obećala ostavku, evo sjajne prilike da ispuni obećanje.

Pošto se nikome trenutno baš ne ide na izbore, evo rešenja: predsednik treba da predloži Novaka Đokovića za premijera.

Nole neće morati da dolazi na posao, jer će predsednik sve da radi, kao i dosad, a građani Srbije i „Srpski svet“ u celosti, imali bi priliku da nastave u nebesku budućnost jedinstveno, mirno, veselo, bez protesta, bez izbora (mislim na glasanje), ujedinjeni, kao što su bili, pardon, kao što smo bili ujedinjeni u nedelju, slaveći Novakov vanzemaljski uspeh.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.