Dobar i još bolji ruski plan

Pođimo od zvaničnih stavova Moskve. Ambasador Ruske Federacije u Beogradu, Aleksandar Bocan-Harčenko, dao je intervju agenciji Beta, u kome je, prema tumačenju Nataše Kandić, „upozorio“ Srbiju da će Rusija u Savetu bezbednosti glasati za Kosovo u UN, ukoliko Srbija Ruskoj Federaciji uvede sankcije.

Pročitao sam taj intervju od početka do kraja, od kraja do početka i tako triput, ne bih li uočio ono što je uočila gospođa Kandić, ali nisam uspeo.

Njegova ekselencija je, umesto Srbije, dala vrlo jasan odgovor na to da li će Srbija usvojiti francusko-nemački mirovni plan (citat: „Mislim da ne postoji ni najmanja verovatnoća da Srbija prihvati francusko-nemački plan“).

Bocan-Harčenko je sa vučićevskog na ruski preveo ono što smo propustili da čujemo jasno i glasno (citat: „Predsednik Vučić je na poslednjem zasedanju Skupštine Srbije bio odlučan i jasan u tome da je odbio francusko-nemački plan“).

Upitan da li će Rusija u Savetu bezbednosti UN glasati za Kosovo u UN, ako Vučić ipak prihvati plan, ambasador je rekao da će za Rusiju biti od značaja stav Beograda.

Upitan šta ako Srbija uvede sankcije Rusiji (citat: „Apsolutna većina srpskog naroda je protiv uvođenja sankcija, a zna se da predsednik Vučić pre svega uzima u obzir stav naroda“), ambasador je rekao da su zemlje koje su uvele sankcije Rusiiji automatski pretrpele veću štetu nego Rusija.

Temelji ovog intervjua stoje u tvrdnji ambasadora da će Rusija najpre pobediti zapad u specijalnoj operaciji Rusije koja se odvija u Ukrajini, pa će se tek onda pričati o Kosovu.

Gospođa Kandić je između ovih tvrdih stavova pronašla „upozorenje“ da će Rusija glasati za Kosovo u UN, ako joj Srbija uvede sankcije.

Ja to ne bih tumačio kao upozorenje, nego kao dobru priliku za predsednika Srbije, kojom bi mu sve muke bile rešene (pristao na plan za Kosovo – uveo sankcije Rusiji – Rusija priznala Kosovo u UN – zapad srećan – Vučić večno na vlasti).

S druge strane, predsednica Kosova, Vjosa Osmani je za britanski Telegraf podelila svoja saznanja o tome da paravojna formacija Wagner, zajedno sa srpskim paravojnim snagama, planira zauzimanje severa Kosova, nalik zauzimanju Krima, 2014, u kom formalno nije učestvovala ruska armija, ali jesu ljudi u neobeleženim uniformama (citat: „Oni donose oružje i uniforme, ali formalno nisu deo srpske vojske. Srbija želi da postigne svoje ciljeve, a da ih ne nazove vojnom operacijom.“)

Ovo, iako Osmani nije ponudila dokaze, deluje kao još jedan plan kojim bi veliki deo muka predsednika Srbije bio rešen (nije pristao na plan za Kosovo – izazvao rat – postao mali Sloba – vlada doživotno), a naše muke postale još veće, baš onako kao što smo se i pribojavali.

Evo, sad mi se priviđa isto što i Nataši Kandić i želudac mi se manje prevrće.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.