Dobre strane izbora

Otkako učestvujem na izborima, od 1993, osećaj postizbornog razočaranja je uvek bio osrednji, zato što se, po pravilu, izbori u Srbiji održavaju u nedemokratskim uslovima, a većinsko biračko telo je u upornoj političkoj suprotnosti sa mnom. Loženje na rezultat izbora, dakle, spada u domen verovanja u čudo, a čuda se ne dešavaju.

Čak i kad se učini da se dogodilo čudo, kasnije se ispostavi da je to bilo lažno čudo.

Vlast se i u banana-republikama menja na izborima, pa su tako čak i izbori lišeni demokratije, uvek hepening, doduše ne hepening na kome nešto zavisi od građana, već prilika da se isparanoišemo kako je neko nekome naložio da izbori budu baš tad i da se na njima desi baš ovo i ono.

Loženje pred izbore je, dakle, mutiralo u nadmetanje u tome ko ima bolje dojave i bujniju maštu.

Pred ove izbore sa svih strana stizale su vesti kako Beograd sigurno pada – iz vrha vlasti, iz vrha opozicije, iz redakcija svih medija, iz svih istraživanja i toliko su bile intenzivne da je čak i sam Beograd, nekoliko dana pre izbora, počeo da miriše kao onaj stari, dobri, slobodni Beograd, kog se više ni ne sećam, to sam provalio tek kada sam ponovo osetio njegov miris.

Četrdeset hiljada naprasno obeograđenih Bosanaca srušilo je san o oslobađanju Beograda na neko vreme.

Usledilo je osrednje postizborno razočaranje.

Bilo je ipak i lepih stvari na proteklim izborima.

Pre svega, specijalna izborna epizoda DLZ, koja je išla na portalu nova.rs, od pola osam uveče, do pola dvanaest.

Odavno se Nenad Kulačin i ja nismo tako lepo proveli. Adrenalin mi je posle četiri sata kvalitetnog zezanja toliko skočio da ovaj tekst pišem u 4.45 ujutru, u ponedeljak, čekajući da mi se prispava.

Oprostićete mi, dakle, ako u ovoj reportaži omanem u nekoj proceni, ali dobra stvar na izborima je i to što su desničarske, proruske i BRIKS-ovske partije počišćene sa političke scene.

Dalje, SNS nije ostvarila spektakularnu većinu u republičkom parlamentu, u Beogradu je nije ni ostvarila, a u ovim trenucima opozicija se još uvek bori za pojedine gradove, što znači da ni tamo, ukoliko borbu izgube, naprednjaci neće vladati sa uobičajenih sedamdeset odsto.

Posebno mi je drago što je SPS doživeo političko poniženje, jer oni su mi, kada se sve sabere i oduzme, krivi za sve.

Koalicija „Srbija protiv nasilja“ pozicionirala se kao ozbiljna politička snaga, jer su građani očigledno bez razmišljanja glasali za ovu opciju. To je isto lepa vest.

Nestora i njegovu bizarnu grupu još ne znam kako da okarakterišem, osim kao bolje oni nego Šešelj. Valjda. Do pobede. Laku noć.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.