Dokument podrške predsedniku

„Ja (ime i prezime) još uvek se dobro sećam dana (popuniti), kada sam zahvaljujući (ime i prezime) stupio u Stranku. (ime i prezime) mi je jasno rekao-rekla: „Ulaziš u stranku, dobićeš posao, ali za svake izbore da nas glasaš (glasaš za nas?), ne samo ti, nego i tvoja bliža i dalja familija. Ovo važi za svaki izborni proces, a najkraće do 2100.“

Takođe, više nego dobro se sećam da sam na ovo rekao-rekla: „Razumem, a mogu i neke od komšija da nagovorim, samo mi konačno dajte neki posao, pocrkasmo.“ Stranka, a njen predsednik naročito, bili su i ostali moj glavni prioritet, jer ako nema stranke – predsednika, nema ni posla, a ako nema posla, nema ni para, a ako nema para, onda nema ni onoga što se s parama kupuje.

Ako nemam pare, koje imam pre svega zahvaljujući stranci i predsedniku, a nikako samome sebi, ne samo što ću biti mnogo tužan, biću i prilično siromašan, što je jako loše. I nije samo o parama reč. Svestan – svesna, da ako prekršim zavet koji dajem ovim dokumentom, preuzimam punu odgovornost za to što će mi u posetu doći (ime i prezime), sa (ime i prezime, ime i prezime), snosim punu odgovornost za štetu koju će ova lica načiniti meni i – ili mojoj imovini.

U to ime, obećavam svečano, a potvrdiću uslikanim glasačkim listićem, svojim i listićima članova moje uže i šire familije, daću (da ću) glasanjem za listu koju predvodi gospodin predsednik, u ovim danima kada postoji ogromna opasnost od napada na njegovo bogatstvo, zaokružiti broj ispred te liste, te da neću dopisivati Dragišu Popadića i njega zaokruživati, ili, ne daj Bože, zaokružiti neki broj ispred neke druge liste.

Predsednik je jedini zaslužan što postoji stranka, a stranka je jedina zaslužna što postojim ja u ovom obliku u kom postojim poslednjih (upisati broj) godina. Da mi nije njih, ne znam šta bih. Svemu ovome učim i decu (imena i prezimena), koja idu u obrazovne ustanove (naziv ustanova) i snosim punu odgovornost za ono što će se njima desiti ukoliko prekršim obećanje iz prethodnog pasusa.

Svestan da ovako više ne može, pardon, svestan-svesna da ovako i dalje mora, dok nam je živ predsednik, a za njim i njegovi prestolonaslednici, pružam mu podršku, nalazim glasove, slikam glasački listić, kunem se u decu, štagod, samo mi ne lomite kosti, ne dirajte kola i ne smanjujte platu! Srbija, ovakva kakvu ju je napravio naš predsednik, ne sme da stane! Ako stane, od čega će predsednik i njegova porodica živeti? Bilo kakva druga Srbija znači opasnost za našeg predsednika, a samim tim i nas potpisnike, a naročito nas koji smo izvršili krivična dela za račun našeg predsednika, odnosno stranke.

Živela Srbija“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.