Dozvoljavam da se obratim

Vojnici na odsluženju vojnog roka i njihove starešine pokušavali su da ostave utisak da je boravak u kasarni nešto inspirišuće i veoma važno, kako za pojedinca, tako i za državu.

Lagali su, dakle. Po naređenju su izvršavali propagandni zadatak. Kasnije, posle kolapsa JNA i njenog pretvaranja u agresorsku vojsku u jugoslovenskom građanskom ratu, emisija je preimenovana u „Dozvolite…“ i verovali ili ne, ona se i danas emituje, subotom oko podneva, na RTS 2, upravo sam proverio!

Tri tačke u naslovu služe da gledaoci sami smisle naslov. U vreme Miloševića emisija je mogla recimo da se zove „Dozvolite… da vas ubeđujemo kako smo pobedili NATO“, posle petog oktobra „Dozvolite… da istopimo nekoliko tenkova“, a danas „Dozvolite… da vam preporučimo naše najnovije artikle, koje možete povoljno kupiti i s njima ratovati“.

Naravno, ovo više nije ona stara emisija i zato se NJegova Niskost postarala da „Dozvolite da se obratimo“ dobije dostojnu zamenu u vidu njegovog gostovanja „Dozvoljavam vam da vam se obratim“, u starom dobrom terminu, nedeljom u deset, na različitim televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Autoritarni propagandni nomad ide tako od Pinka do Prve i nazad, već nekoliko nedelja zaredom i, od deset ujutru, ulepšava sliku o sebi, a zatim i o državi-to-je-on. Laže, dakle. NJegova Niskost, u vreme spremanja nedeljnog ručka, odnosno u trenucima dok ovo pišem, bljuje svoju otrovnu propagandu po građanima Srbije. NJegova nedeljna gostovanja su minhauzenska uvertira za još jednu paklenu radnu nedelju.

Niti imam televizor, niti mi treba da bih znao šta NJegova Niskost može da lupeta. NJegova pasivna i aktivna agresija, uz maltretiranje voditeljki, odavno su nam poznate i, siguran sam, nikome više nisu zanimljive. Iako je nomadski lažljivi pamflet „Dozvolite da vas maltretiram više od dva sata, kako bi vam preseli i nedelja i ceo život“ verovatno brižljivo marketinški isplaniran, on je zapravo građanima otvorio sjajne mogućnosti.

Sada, kad znaju da će ih manijak šikanirati sa televizora nedeljom od deset, mogu sebi da priušte ono što odavno nisu. Nije dovoljno da promene program ili ugase TV.

Potrebno je izaći napolje, prošetati se po suncu, igrati se sa decom ili unucima, pokositi travu u obližnjem parku (ako neće građani – ko će), oprati kola, otići s drugarima iz srednje na mali fudbal, pa na pivo, pa u urgentni, možda i na pecanje zatrovanih riba iz otrovnih reka…

Sve je bolje od pomahnitalog usplahirenog vođe koji sipa otrov sa TV ekrana u doba kada vam to najmanje treba.

Sada makar svi znate kada mu je redovan termin, pa možete unapred da isplanirate nedelju iz snova.

Ne i radnu nedelju – ona će biti jeziva.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.