Draganova diplomatija

Đilas je oštro izgrdio dve zapadne velesile zato što se prave da ne vide đakuzi kriminala u kome se brčka Aleksandar Vučić, te tolerišu formalno izjašnjavanje predsednika Srbije da je naš strateški cilj ulazak u EU, iako je jasno da po tom pitanju država proteklih godina čini sve da od strateškog cilja budemo što dalje.

Postoji nešto što se među nama koji ga znamo naziva „Draganov bes“. To mi je kod njega veoma simpatično, jer i ja sam tip iz kog unutrašnji bes ponekad progovori, zbog čega sam plaćao visoku cenu. Nikada mi, ipak, nije palo na pamet da svoj bes sručim u pismo. Da sam rešio da napišem otvoreno besno pismo, na primer, Vučiću, na pola bih se sažalio na primaoca, ali i na sebe, imajući u vidu ono što me posle pisma čeka.

I tako, dok smo zbog mojih izliva besa, cenu plaćali Nenad Kulačin i ja, bojim se da cenu zbog Draganovih pisama, plaćamo svi. U prevodu sa diplomatskog rečnika, njegovo pismo Hilu zvučalo bi: „Mrš nazad u penziju, Vučićeva pudlice“, a gospođi Fon der Lajen: „Mrš nazad u Brisel, a vratite se ovamo samo sa katranom i perjem za Vučića „.

U diplomatiji ne možeš javno da pizdiš. Fon der Lajen je diplomatski oterala Srbiju u majčinu, otkazavši sastanak s Čelom, koji se istog dana susreo s nekim polubitnim Rusom. Ona je naknadno javno osudila toksični ruski uticaj na Balkanu, ali zato što je diplomata nije dodala „…koji dolazi preko proruskih ekstremista od kojih je sačinjena srpska vlast“.

Ceniti da je iz penzije izvučen jedan od glavnih američkih pregovarača u Rambujeu jer mu treba Vučićeva lova, može samo čovek slep od besa. Odavno je jasno da je Hil došao radi nadzora Vučićevog završavanja posla iz 1999.

Spektakularna dešavanja na Kosovu u poslednje dve godine, krunisana Banjskom i post-Banjskom, pokazuju da tu nije bilo mesta za srpsku zombi-demokratiju.

Da izmerimo sada koliko su Draganova pisma pomogla srpskoj opoziciji, građanima Srbije i Srbiji kao takvoj:

Ispraćaj Njegove ekselencije američkog ambasadora nazad u penziju otvorenim napušavanjem. To je pročitao svako ko (ni)je trebao i bojim se zaključio: „Okej, nastavljamo u ovoj vukojebini po starom, jer opozicija otvoreno vređa jednog od naših najvećih živih diplomata.“

Evropska unija, koja je samo naizgled igrač lakše kategorije u odnosu na Ameriku, zaključila je verovatno nešto slično: „Tako znači. Srpska opozicija đonom javno po našoj predsednici. Litijum, EXPO i Kinezi su očigledno njihova prava mera.“

Predlažem Draganu da idemo zajedno na anger management, imam vezu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.