Država-to-je-on

On se, najpre, u skladu sa autokratskim priručnikom, družio sa decom sa Kosova, od kojih je jedno (opet) nosilo šajkaču sa nedićevskom kokardom, ali već smo utvrdili da vas ta tema ne zanima, pa je ovom prilikom pominjem samo ovlaš, kao lagano zagrevanje pred ono što je Država-to-je-on nadalje uradio.

Rekao je deci: „Vi ste na Kosovu (kad se prođu mobilni bankomati koji se nalaze sa srpske strane ‘administrativne linije’) i Metohiji (u vašim naseljenim mestima, koje od prošle nedelje krase table sa njihovim albanskim nazivima), svoji na svome.“

Bravo, deco, baš ste se lepo proveli sa Država-to-je-njim, pre nego što ste se vratili tamo odakle ste došli, a gde je Država-to-je-njemu zabranjen pristup.

Država-to-je-on istom prilikom testirao je naše slabo pamćenje, pa je blamantni okršaj Radoičićeve paravojne formacije sa kosovskom policijom u Banjskoj, davnog 24. septembra, 2023, pretočio u mit o borbi za slobodu, uz testiranje na kom nivou krindžujemo dok on vraća u upotrebu pretnje praznom puškom u kojima Srbija pritiče u pomoć srpskoj nejači u odmetnutoj pokrajini.

Nije ispalo loše. Evo i ja sam na slučaj Banjska počeo da gledam kao na Kosovski boj 2.0, siguran sam i vi, a o fanovima Država-to-je-njega i da ne govorim. Kad je reč o rešenosti naših oružanih snaga da intervenišu u pokrajini, suočen sa ovom najavom sasvim sam se naježio, kao da će to, evo, odmah da se desi, što znači da sam potpuni moron.

Ovo je sve bilo samo uvertira u svečanu priredbu, koja je, ovim nesrećnim povodom, održana u Narodnom pozorištu u Beogradu, a na kojoj je od šest do šest i trideset pet, kao predgrupa i glavni izvođač nastupio Država-to-je-on. Oblizujući se, grizući usne boje trule višnje, gledajući u plafon, uzdišući i režeći, svašta je izgovorio.

Na prvo slušanje, bilo je tu dosta kontradiktornosti, poput rečenica „Vi ste mnogo veliki i moćni, a mi smo mnogo mali, ali smo zato slabi“ ili odmah zatim „Nikada nećemo pristati na 17. mart, 2004“, šta god to značilo. Neko bi pomislio da se Država-to-je-on sa nama sprda na godišnjicu od organizovanog terora nad Srbima na Kosovu, ali pomoću posebnog prevodioca, došli smo do ekskluzivnog i sažetog sadržaja njegovog polusatnog govora:

„Svim srcem navijam da u Americi pobedi Tramp, u nadi da je zaboravio kako me je turao na hoklicu, a do američkih izbora ću glumiti kako ponešto dajem, a istovremeno ne dajem, uz to iskreno se nadajući da me neće uhapsiti zbog učešća u organizovanoj kriminalnoj grupi, što ovom prilikom umalo otvoreno i ne priznah, eto toliku sam frku popio.“

Onda je počeo svečani deo priredbe, a mi smo isključili televizore.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.