Dve ubitačne godine

Ovako, kao kada na Fejsbuku vidiš da je jednoj od tvojih omiljenih osoba bio rođendan pre tri dana, desilo se upravo to:

Na Fejsbuku sam naleteo na uspomenu koja je govorila da je prvog novembra, 2021, svečano otpočelo pisanje kolumne „Ubitačno“ na kraj „Danasa“, od strane mene. A tekst o knjizi Metjua Perija već je bio napisan.

O ne, da li će se kolumna naljutiti ako joj čestitam rođendan sa dva dana zakašnjenja?

Neće, valjda, mada Škorpija je u horoskopu, a vi znate šta to znači: bolje je skrušeno joj čestitati nekad, nego nikad.

Doduše, ovo važi za ženske Škorpije, za muške ne znam, a kamoli za Škorpije srednjeg roda u koje „Ubitačno“ spada.

Ne biste verovali gde se nalazim u četvrtak, u 9.24 pre podne, kada ovo pišem, tako da sam skoro siguran da se „Ubitačno“ sa mnom slaže da je ono najbolja moguća tema u ovom trenutku, jer bi mi ipak bilo znatno teže da se koncentrišem i slupam 2.800 slova o nečemu drugom.

Često je tako s ovom kolumnom – uslovi u kojima pišem su često luđi od samih tekstova.

To može biti na brdu, podno brda, pored ovce, pored krave, u policijskoj stanici, na graničnom prelazu, pokraj mora, u sred tora, u kolibi, u apartmanu, u hotelu, u dvorcu, u kuvcu i na palcu.

Ne zato što sam svetski putnik, da jesam bilo bi lakše. Nabiju me pokraj štale i ja vam napišem tekst o tome kako je tamo.

Ovako, nabiju me pokraj štale, u sred putovanja od štale do štale, a ja ništa o tome ne smem da vam napišem, u skladu sa bezbednosnim protokolom. Moram da pišem o tome kako je kolumni rođendan ili o tome kako je knjiga Metjua Perija bedna.

Skoro cela 2023. prošla je tako. Ono što mi se dešava je mnogo zanimljivije od onoga o čemu vam pišem.

Bilo bi mnogo lakše da vam pišem o onome što mi se dešava nego da nalazim duhovit osvrt na preteća pisma koja SNS šalje svojim članovima.

Ali ne mogu. Možda ću o ovome sada jednog dana napisati roman. A možda uopšte neću želeti da ga se sećam.

U svakom slučaju, ovo, gde sam sada, ovog trenutka, okolnosti koje su do toga dovele, ne mislim na okolnosti koje su dovele do relokacije, nego na okolnosti koje su me dovele tačno do ovog trenutka, u četvrtak, i 9.31, kada ovo pišem, ko me je sve zeznuo, kako su me zavrnuli, ko me je ispalio, da sam se našao tačno ovde gde sam se sada našao, pa to je hit.

Ne biste verovali koliko je puta tako bilo ove godine, a ja sam ipak pisao o Vulinovim šiljatim ušima i glupanderima koji u Srbiji voze suprotnim smerom.

To je zato što volim ovaj posao, volim ove kolumne, što volim da se isključim iz „ubitačnog“ života i uključim u moje malo slatko „Ubitačno“ na kraj „Danasa“, da mi danas bude makar malo lepo. Živeli.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.