Ekološki terorizam

Tipičan primer ekološkog terora jeste omogućavanje kineskim kompanijama da arče naše resurse i zagađuju nam životnu sredinu godinama, bez ikakve kontrole.

Kineske industrijske zone, u kojima vladaju kineska, a ne srpska pravila, su, sa domaćim termoelektranama, u vrhu zagađivača naše životne sredine.

Narodna Republika Kina nije kriva za ovu situaciju. Krivi su ekološki teroristi iz vlasti, koji su omogućili uništenje naše prirode, zarad šlihtanja velikom crvenom bratu, a u sklopu politike „Ko nam traži, mi damo i više“.

Ekološki terorizam je i crveni tepih koji je vlast prostrla rudarskim kompanijama zainteresovanim za kopanje po našoj zemlji.

Nisu rudari krivi, oni će uvek grabiti najviše, po što nižoj ceni, a „što nižu cenu“ omogućava ušteda na ekološkim merama, a uštedu na ekološkim merama omogućava im vlast, u sklopu strategije „Dajemo sve, u zamenu za kovertiranu apanažu, koja je daleko niža od troškova koje iziskuje kontrolisan i bezbedan proces kopanja“.

Ekološki terorizam deo je daleko krupnijeg, državnog terorizma, u kome, na primer, državni vrh zaduži lice ili grupu lica, da naprave projekat „Kopaćemo“, čija će prva akcija biti nazivanje ekoloških aktivista ekološkim teroristima.

U svom bunilu, režim nehotice čini uslugu aktivistima, koji samo što se nisu pokačili jedni s drugima, ujedinjavajući ih stavljanjem na terorističku poternicu.

Evo imena tih ljudi, redosledom sa poternice, koja neodoljivo podseća na onu iz akcije Sablja: Zlatko Kokanović, Ćuta, Ivan Bjelić, Jevđenije Dimitrijević, Mihajlo Kolović, Milica Ranđelović, Stevan Filipović, Aleksandra Bulatović, Bojan Simišić, Mirjana Petković, Vladimir Štimac, Predrag Žunić, Nebojša Petković, Dragan Simović, Nikola Ristić (maćori, izvini se roditeljima i sestri u moje ime), Jovo Bakić, Suzana Lazarević, Milovan Petrović, Branko Ivković i Branislav Đorđević.

Po kom je principu pravljen ovaj spisak za odstrel, na kom je čak šestoro gostiju podkasta „Dobar, loš, zao“? Po istom principu će se sastaviti i lista medijskih terorista, na kojoj ću se, nema sumnje, naći i ja.

Paušalno targetiranje građana, kroz opskurne udbaške kanale, bez ikakvih dokaza, mimo zakonskih procedura, očekivana je greška u koracima uspaničene vlasti.

Državni teroristi toliko su preterali sa targetiranjem, da ono u javnosti više nema očekivani efekat.

Pošto je reč o „kompletnim idiotima“, možemo očekivati još više targetiranja, a ako se nekome od targetiranih nešto desi, biće to rezultat organizovane akcije režimskih ilegalnih terorističkih formacija.

Jedini odgovor jeste apsolutna solidarnost sa nevinim žrtvama režimskog terora.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.