Foto: Radenko TopalovićTo ste vi, dragi građani, ako ste možda zaboravili. Moram da naglasim da ovaj tekst pišem u utorak u pola 11 uveče, dakle dvanaest sati pre roka, pre svega zato što povodom dešavanja ovih dana imam neizdrž, pa pišem kad više ne mogu da izdržim.
Najgore rečenice koje sam čuo prethodnih dana, nisu došle od Đilasa i Ponoša, već od mojih pratilaca na društvenim mrežama.
„Jedva su me naterali da izađem na glasanje i ipak smo svuda pukli“.
„Sad može da nam radi šta hoće“ „Mislili smo da smo barem Niš dobili, ali i to smo izgubili.“ „Kakav Novi Beograd, niko neće da izađe na protest, narodu je muka od svega“.
Ovoj ekipi najpre kažem u ime Niša i Novog Beograda, sram vas bilo.
Tamo SNS više nije vlast. „Ali onaj iz Ruske str…“
Da li ste videli izraz lica tog čoveka? Da li vam on deluje kao vesnik poraza slobodnih Nišlija. on izgleda kao izanđali pojas za spasavanje naprednjačkog Niša koji tone. Nišlije su odlepile, još u izbornoj noći.
Opio ih je dah slobode, slast pobede i strast borbe protiv izborne krađe.
Sa priličnom dozom autoriteta, slobodan Niš zahteva od predatog Beograda da se ne meša u niške probleme.
Ovaj ultimatum je toliko ubedljiv da smo odustali od naziva „Iš iz Niš“ za novu epizodu DLZ.
Iš iz Niš se ne odnosi samo na naprednjački ološ, već i na nas sa strane, koji znamo najbolje… šta tačno? Kako se pobeđuje, kako se pobeda brani?
Možda nekad, ali sad Nišlije očigledno to znaju bolje.
Oni, zato, nas treba da lože i hrabre. Nas, koji branimo pokradenu pobedu u Novom Beogradu.
Na prvom protestu bilo je dvestotinak ljudi, na drugom protestu ne znam koliko je bilo, jer tek treba da se desi, ali znam da sam bio i ja.
Novi Beograd je najnaseljenija opština u Srbiji.
Novi Beograd je najbogatija opština u Srbiji. Zato nije čudo što režim i njihovi pomagači rade sve na poništavanju uspeha ovde.
Sećam se, posle izbora, 17. decembra, 1996, na kojima je Milošević bio upropašten na lokalu, na prvom protestu ispred GIK bilo nas je jedva stotinak. Završilo se pobedom.
Posle završetka, dovršilo se izdajom Vuka Draškovića.
To nije, međutim, umanjilo radost zbog pobede pobunjenih građana.
Tu radost osećam i danas. Jer mi to nismo radili zbog Vuka, nego zbog sebe.
Građani će ovih dana shvatiti da je oslobođeni Novi Beograd u ovom trenutku možda i vredniji od oslobođenog Beograda. Praznik demokratije bi bio kada bi se paralelno, u Nišu i Novom Beogradu, odvijali veliki protesti protiv izborne krađe.
Onako kako se to radi u velikim pobedama, svakodnevno, sa jasnim ciljem, izboriti se za ono za šta smo na najgorim izborima ikad, izborili.
Na proteste za Novi Beograd moraju da dolaze svi Beograđani.
Novi Beograd je parče slobode svih nas, najveće parče slobode u Srbiji.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
