Fajnal-for

Uh, ala je bilo uzbudljivo, Partizan je, kao što možda znate, prvi meč dobio trojkom Kevina Pantera u poslednjoj sekundi, a u drugoj su toliko otkinuli kraljevski klub da su ovi bili primorani da primene jednu od španskih podtaktika, izazovi opštu tuču i eliminiši ključne Partizanove igrače.

To se i desilo, to je i uspelo, ali Partizan vodi Žoc i bilo je jasno da će u Beogradu pobediti već u prvoj utakmici, „nažalost“ kako reče onaj brka što komentariše, jer da Žoc voli da kalkuliše, on bi treću izgubio da bi mu Panter, koji je kažnjen sa dve utakmice, igrao protiv, ako se ne varam Barselone, u fajnal-foru u Kalinjingradu ili Kaunasu, nešto od ta dva sigurno jeste.

Onda je bio masakr u Beogradu u sredu, a dani žalosti zakazani su za od petka. U četvrtak je Partizan igrao svoju prvu utakmicu u ovoj seriji kod kuće.

Da li je moguće da su dani žalosti počinjali sa danom zakašnjenja zbog basketa? Ili su vladaoci Srbijom mudro pretpostavili da se neće završiti na jednom masakru, imajući u vidu koliko su agresivnih umobolnika porodili?

Pre će biti da je ovo prvo. Kada znamo da zemljom upravlja grupica ostrašćenih mrzitelja „Partizana“, jasno je bilo da se ovde krije zamka.

Javili su se čak i neki što se razumeju u košarku, Aleksandar Đorđević je apelovao na to da se utakmica ne odigra, međutim, Žoc je rekao, parafraziram, takav je raspored u ovom takmičenju, gust, mogu (bukvalno) glave da padaju, mi moramo da igramo, takav je posao, ni ja ga ne volim.

Ali Žoc, urlao sam u kolima tako da me niko nije čuo, da li iko normalan misli da će košarkaši Partizana uspeti da pobede u danima kada je smrt sejana Srbijom?

Ko normalan može da izađe na parket i da se „igra lopte“ dok seni mrtvih lebde nad gradom?

Nemojte to da radite! Avaj, Bodiroga je rekao da su košarkaši „Partizana“ insistirali da igraju. Slušaj taktiku, Žoc, slušaj taktiku, veruj Maretu! Možda se u košarku ne razumem, ali u ovo se razumem!

Ako igrate, em ćete pući, em ćete navući lošu karmu i petu sigurno gubite!

Alo, Žoc, čuješ li me, vikao sam u kolima, tako da me niko nije čuo.

Pa dobro, jebemulebac, šta predlažeš, nije me upitao Žoc.

Možda zvuči šašavo, ali saslušaj me – Izađete na parket, kažete nećemo da igramo, izginula deca i izgubite utakmicu službenim rezultatom, tri nula, osam nula, koliko god da je. Obrni okreni, gubite tu utakmicu.

Na ovaj način, međutim, jedan časni potez daće vam dodatna krila za Madrid. Pik en rol, trojke, zona, tralala, ti to znaš bolje od mene. Ako odigrate u Beogradu (i naravno puknete), tek ćete u Madridu pući. This is the way.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.