Frljanje grobovima

Pritisnut sramotom koja je usledila posle propasti njegovog velikog antidogađaja ispred Skupštine u Beogradu, te vikend-protestima „Srbija protiv nasilja“, on je pao u takvu frku da je, kao i svaka druga takva osoba u frci, počeo da se svakodnevno više puta javno blamira.

Njegove izjave koje slušaocima i gledaocima izazivaju fiziološke poremećaje, ući će u buduće udžbenike, nisam siguran čega, ali nečega moraju. Glupo bi bilo da ostanu ovekovečene samo u novinskim člancima i brižnim komentarima, poput ovog.

Njegovo pozivanje na dijalog sa „onima koji protestuju“ je piš živi. Pošto ih najpre dobro izvređa, on ih pozove na razgovor. Deluje kao da mu je neko, ko ga povremeno zove telefonom i izdaje mu naloge, rekao: „Ajde, pozovi ih da razgovarate“, a onda je on… ne, u stvari, ovako ćemo:

Zamislite ga u vrtiću. On je ono dete koje maltretira decu slabiju od sebe. Deca su se požalila vaspitačici, vaspitačica mu rekla, ajde, popričaj malo sa njima, pa idete svi zajedno na spavanje posle ručka, a on je iz drugog kraja dvorišta počeo da grakće: „Mrzim vas, staviću vam gliste u cipele, oteću vam sličice, crkli dabogda (a onda tišim glasom), evo zovem vas da pričamo.“

Ovo se u vrtiću radi kada mali siledžija zapravo ne želi razgovor, ali mora da sluša učiteljicu. Posle ovoga, sledi odlazak kod psihologa ili pedagoga. U svetu odraslih, sledi nameštaljka u vidu saveta: „Reci istu stvar koju je MIlošević rekao pred peti oktobar, ali ćeš saznati iz novina da si rekao istu stvar koju je Milošević rekao pred peti oktobar.“

Pošto je poslušao savet i rekao: „Ne ruše, neki spolja, Srbiju zbog Vučića, već ruše Vučića zbog Srbije“, te smesta postao predmet podsmeha širom interneta (Milošević je umesto „ruše“ govorio „napadaju“ i to je sva razlika) sve je otišlo dođavola. Ili je otišlo dođavola istovremeno, ili malo ranije, nisam vodio preciznu evidenciju. Nisam imao živaca ni dva puta da poslušam ono što je rekao, pa ću ukratko prepričati:

Pošto je (opet) najavio da će ga ubiti, rekao je da iza sebe ostavlja brata, a ako mu ubiju brata, tu je i njegovo troje dece, pa je i njih sve naređao, da bi zaključio kako će se svi oni, mrtvi, boriti, iz grobova, protiv… ustaša. Kome je ovo namenjeno? Čemu ovo služi? Osim da i najokorelije pristalice Njegove Niskosti preispitaju svoje političke simpatije.

Da li je reč o delirijum tremensu, F dijagnozi ili panici? Imajući u vidu kukavički karakter Njegove Niskosti, biram paniku. Pitanje je, međutim, od čega se toliko uprpio? Nije moguće da su samo protesti? Ili jeste? Ili ima još nešto, što mi ne znamo? Nastavak sledi.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.