Gde ste bili za smak sveta

Meni je to bio odličan izgovor da zapalim ranije iz redakcije i napijem se kao stoka. Kupio sam flašu tekile, flašu džina, flašu tonika i počeo da pijem oko šest posle podne. Plan mi je bio da se ukantam tako da sutra, ako oko 11 zaista dođe smak sveta, te okolnosti ne budem ni svestan.

Udri prvo po tekili. So, tekila, limun. So, tekila, limun. So, tekila, limun. Tako nekih desetak puta. Slušao sam omiljene pesme, imao sam želju da pogledam i „Ratove zvezda“, ali znao sam da olešen neću biti u stanju, a i sa muzikom je išlo sve teže, kako se broj tekila povećavao.

Izašao sam na terasu. Zima. Dorćol. Zbogom Dorćole. Vidimo se poslednji put. Zbogom veliki crveno beli dimnjače, koji si mi upropaštavao pogled sa terase, nešto manje, doduše, kada si bio samo beo. Zbogom. Zbogom. Dobro, hladno je, idem nazad u stan.

Svi su bili na žurkama, dočekivali su smak sveta veseli, majanskim bogovima hvala i ovo se konačno završava. Ja, evo, ne mogu da se setim, mnogo je vremena prošlo, a pio sam dosta i potom, da li sam se s nekim možda video ili komunicirao te noći i ako smo radili još nešto, a ne samo pili, slobodno neka me podseti kad pročita ovaj tekst.

Sad improvizujem, pošto su sećanja mutna: prelazim na džin s tonikom, pola-pola, jedna čaša, druga čaša, treća čaša…. „Gangnam stajl“, prvi muzički spot u istoriji koji je prešao milijardu pregleda. Odbijao sam da ga pogledam. Ali, hajde, te noći, baš da vidim. Ha, baš je sranje. Ponovo sam puštao „moju“ muziku, tumarao pijan po gajbi, saplitao se i padao i…

…sutradan se probudio u tri popodne. Samo me je devojka koja je pravila TV program zvala. Uradi ga sama, molim te. Ali ti tako smešno najavljuješ filmove. Smak sveta je, nije bitan TV program. Smak sveta, međutim, nije bio onakav kakvim smo ga zamišljali. Zemlja se nije najedanput zaustavila i Sunce se nije samo odjednom ugasilo.

Pošto je i svet dosta dugo trajao, tako će i smak sveta potrajati. To jest, tada, pre deset godina je tek počeo. O, ne. Sve što će se od dvadeset prvog decembra, 2012. dešavati, dešavaće se u sklopu smaka sveta, koji će trajati ko zna koliko i sigurno neće biti veseo.

Danas proslavljamo deset godina od početka smaka sveta. Ide baš onako kako jedan smak sveta i treba da ide, a kod nas, kao zainat, ide nešto gore nego u drugim zemljama. Mada, sveukupno gledano, to je to. Pandemija, treći svetski rat, neprekidna ekonomska kriza, osam milijardi agresivnih zombija navučenih na mobilni telefon… smak sveta nije razočarao. Blago onima koji su na vreme umrli da se ovoga ne sećaju.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.