Glumci, skinite mete

Rekao sam to i u DLZ, kad se izuzme maloumni pisani uvod, delovalo mi je kao da gledam špicu za najbolji domaći film, toliko je jaka i velika ova glumačka postava.

Somina koja je snimila i emitovala spot precenila je sopstvenu, a potcenila veličinu onih koje je napala, jer će svako normalan, pa i nenormalan, i glup i pametan, i naprednjak i opozicionar, gledajući ta divna lica, te nezaboravne face, setivši se svih njihovih uloga, osetiti isto što i ja – leptiriće u stomaku, koji vele „Svim srcem sam uz ove glumice i glumce“.

Nije isključeno da su čak i oni koji su spot emitovali svim srcem uz glumce, toliko je moćan ovaj kasting.

Onaj ko nije otišao na protest, sada će sigurno doći, a onaj ko se dvoumio, posle ovog (valjda slučajnog) javnog poziva na proteste, sumnju neće imati – „Srbija protiv nasilja“ nije ni cirkus, ni pozorište, ni film, već pitanje života i smrti za sve nas.

Glumci ne bi bili glumci kada se ne bi malo preigrali, a to se, po mom skromnom mišljenju, desilo kada su počeli da kače mete iz streljane po internetu. Ove mete pojavile su se posle pretnji upućenih glumici Tamari Dragičević i njenoj deci.

Pošto je izostala reakcija države, njen suprug, glumac Petar Benčina izjavio je da će „sam morati da zaštiti svoju porodicu“.

Tu negde je krenuo i pomenuti promo-spot za proteste, na TV „Ružičasta kanalizacija“, a onda su glumci počeli, u znak podrške Tamari, Petru, njihovoj deci, ali i ostalim glumcima pod napadom režima, da po internetu kače mete, u fazonu „pucajte i u mene“.

Ne samo glumci – mete su počeli da kače i neglumci i sve je počelo da podseća na Slobodana Miloševića i njegov izum „target“, kojim se narod masovno kitio za vreme bombardovanja, kome je isti taj Milošević kumovao.

Ko se toga, međutim, seća. Trećeg i četvrtog maja se, međutim, svi sećamo i mislim da četrdeset dana posle masovnih ubistava nije baš uputno kititi se metama iz streljane.

Braćo i sestre glumci, drage kolege umetnici, znam da je vama sve ovo možda novo, ali meni nije. Kad digneš glas protiv režima, pretnje postaju svakodnevica, a nereagovanje države, koja je inspirator pretnji, logična posledica.

Nikada mi nije, za dve godine neprekidnih pretnji smrću, padalo na pamet da sebi kačim metu, iako je jasno da mi je ona i ovog trenutka iscrtana.

Dobrovoljnim kačenjem mete pretvarate sebe u lovinu, drage carice i carevi, a vi u ovom filmu niste lovina, već neustrašivi lovci na slobodu.

Skinite mete, dignite glas, zbijte redove i idemo dalje, zajedno, u lov na demokratiju, slobodu i Srbiju bez nasilja.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.