Gospodar sablji

Kao nešto neopozivo, nabijana nam je u glave „istina“ da je Gospodar sablji ona opozicija na koju moramo računati kada jednog lepog dana, u dobu zvanom nikad, budemo sabirali većinu u Beogradu. Niko se tada, osim Vidojkovića budale, nije bunio zbog toga što se Gospodar sablji računa u opoziciju.

„Kakva sablja, šta pričaš?“, vikali su na mene, oni koji su kasnije vikali „Bojkot, bojkot!“.

„Čovek je dobio sablju od ministra odbrane“, odgovarao bih ja.

„Ma šta pričaš, ko zna kada je to bilo, ljudi se menjaju!“

„To je bilo manje od šest meseci pre decembarskih izbora, 2023!“

Imali su oni i na to šta da kažu, jer oni su vam takvi, uvek su u pravu.

Kao dokaz da je Gospodar sablji relevantan opozicioni faktor, javljali su se grafiti u kojima je nazivan Francuzom.

Ne pamtim da je neko nekada nekoga tako uvredio. Zamislite da vas zovu Englez ili Brazilac!

Blago meni koga zovu samo „neoprana smrdljiva debela pedofilčina“, Gospodara sablji su baš upropastili.

Prošli su, dakle, decembarski izbori, na kojima je Gospodar sablji dobio taman dovoljno glasova da može da nastavi da glumi opoziciju.

Uskopistio se i, zajedno sa ostalima, pravom i krivom opoziciojom, pobunio zbog izbornih nameštaljki.

Gospodar sablji, poznat kao častan, čovek od reči i principa, te obožavalac Aleksandra Vulina, prvi je, čim se ukazala prilika, graknuo „Bojkot!“

E, ako je Gospodar sablji rekao „Bojkot“, to onda znači bojkot ili ništa, jer bez Gospodara sablji – ništa. Bez njegovog visoko opozicionog karaktera i salonskodesničarskih glasova, poduvasmo milojka!

Nikakvi argumenti ne vrede, gotovo je – Gospodar sablji je rekao, a kad on kaže, to je onda kraj.

Gospodar sablji bio je među najglasnijim pobornicima bojkota, a neuzdržano je na medijima, koji su mu davali prostora taman koliko takva opoziciona veličina zaslužuje, pljuvao naivčine koje su izlazile na izbore.

Kad je bojkot uspeo, odnosno kad su Beograd i beogradske opštine ostali naprednjački, Gospodar sablji je rešio da se oglasi.

Kao neupitna opoziciona veličina ispljuvao je svoje nekadašnje saborce, rekavši, parafraziram: „Samo je Gospodar sablji prava opozicija, ne želim ništa više da imam sa vama, već samo sa Čelom, Vulinom i mojom političkom sestricom Lažljivicom!“.

Zatim je odjahao u sumrak političkog postojanja, u vidu neke ambasadorske funkcije, a možda čak i ka povratku na čelo „nacionalne“ opozicije, kada prekosutra sve što je napravio tokom svog kratkotrajnog boravka u opoziciji, bude zaboravljeno.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.