Juče sam napisao da ću pohvaliti predsednika kada bude bilo povoda i povod se pojavio upravo juče – obilaznica oko Beograda je završena!
Dobro, uslovno rečeno je završena jer i dalje postoji njen imaginarni deo, od Bubanj Potoka do Pančeva, preko novog, takođe imaginarnog, mosta preko Dunava. To će verovatno biti gotovo kada svi mi budemo imaginarni, a možda i Pančevo, kao takvo.
Obilaznica je projektovana davne 1991, udaljenost od Batajnice do Bubanj Potoka iznosi 34 kilometra, što znači da je u proseku nastajao kilometar obilaznice godišnje. Mora se, međutim, priznati da je dobar deo posla odradila aktuelna vlast i da je obilaznica završena u zadnji čas, baš kada je Beograd u svakom smislu postao nepodnošljiv.
Otkako ga je napala bradata godzila, Beograd iz dana u dan gubi jednu po jednu stavku koja ga čini gradom: gradski saobraćaj je u svakodnevnom kolapsu, čak i preko leta, kada u Beogradu nema nikog, a gradsko zelenilo, prema snimcima koje građani postavljaju na društvenim mrežama, ima jednu kosilicu, pa kad se neko pobuni zbog krpelja veličine pacova kosilica dođe na dečije igralište i pokosi jednu stazu, kroz korov visine Jokića.
Po đubretu sudeći i Gradska čistoća je na izdisaju, a Zoohigijena postoji samo u mašti Beograđana. Beograd je, dakle, konačno propao. Vlast je, ipak, bila milosrdna, pa je upravo u času kada je glavni grad postao grad za zaobići, to i omogućila, pre svega Beograđanima, uz dužno poštovanje svima koji će od sada obilaziti Beograd na putu ka jugu.
Stanovnici novobeogradskih blokova, Čukaričke padine, Banovog brda, Žarkova, Vidikovca, Banjice, Voždovca, naselja Braća Jerković, Medaka, Konjarnika, Zvezdare, Karaburme, Kaluđerice, pa čak i rubnih delova Vračara, mogu od juče u ova naselja dolaziti tako što će izbeći pakao na „gazeli“ i pogled na simbol beogradskog sunovrata, „Beograd na vodi“.
U taj deo grada dolaziće i gledaće ga uglavnom samo oni koji žele i, mora se priznati, ovaj humani potez republičke vlasti zaslužuje kratki aplauz.
Nije bitno da li su se i koliko gospodari života i smrti u Srbiji ugradili u ovu gradnju. Nije bitno ni to što su šesnaest puta do sada pomerali i pogazili rokove za završetak radova. Nije bitno ni što to je projekat pravila neka od prethodnih vlasti. Bitno je da su radovi gotovi. Davno je jedan mudrac rekao: nije uputno, pored toliko kriminala i afera, vlast pljuvati zbog izgrađenog tunela, puta ili mosta.
Nemoguće je da za jedanaest godina baš sve što naprave ne valja. Spojili su nas sa Makedonijom. Spojili su auto-putem Beograd sa Čačkom, a kopa se i ka Požegi.
Nije poznato kakvog je kvaliteta beogradska obilaznica, kada će se na njoj pojaviti krateri i ispucati potporni stubovi, ali trenutno je u funkciji i veliki deo Beograđana je, zahvaljujući njoj, konačno pošteđen Beograda.
Jedva čekam da svratim.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.