Dragi predsedniče, sa nestrpljenjem sam čekao ovaj Vidovdan. Čekao sam ga jer si obećao da ćeš danas svečano pustiti u rad „Narodni pokret za državu“, u kome je, osim tvoje matične partije, s kojom imam malih nesuglasica, trebalo da se nađu i druge organizacije, pokreti i pojedinci kojima je stalo do naroda i države.
Sebe sam prepoznao kao pravo pojačanje za tvoj pokret. Računao sam, možda moje dosadašnje kritike ne vidiš kao dobronamerne i drugarske, ali one to, veruj mi, jesu. Nema ništa dobronamernije nego kad ti drugar, recimo, kaže „Šta si pustio bojler“ i „Šta ti je ovo ispod brade? Aha, druga brada!“ ili „Kolike su ti sise, braćala“.
Isto tako i ja – kakav ti je ovo kartel, kuda, bre, s tim oružjem, bojim se da će maloletni divljaci da preotmu državu ako ovako nastaviš i tako dalje, znaš već u kom sam fazonu. Ako misliš da ja to radim da bih udovoljio opoziciji, tripuješ se. Čuo si ih i sam – ja im „kvarim poso“ i kaljam teškom mukom stečenu reputaciju.
Ne kritikujem te, dakle, da bih te ometao, već da bih ti pomogao. Kritikujem te za dobrobit naroda i države i stoga sam tvoj pokret video kao sjajnu priliku da to radim iznutra, ali odmah otpočetka, a ne kao Cvijan, da ne bude posle Mare me hvalio, pa me sada kudi, pa s mosta, u reku. Ne, predsedniče. Kudiću te i kuditi sve dok bude imalo materijala, a ima ga za još tri predsednika i četiri Vidojkovića.
Hvaliću te onda kada to zaslužiš, kao i dosad. Deluje mi kao da kritiku shvataš lično, to je zato što si politički amater (nema ljutiš, sve drugarski), odnosno zato što ti treba profesionalna pomoć. Nemoj da šiziš, nisam mislio na to, nego na pomoć profesionalca, evo, recimo, mene. Šta god da sam govorio i pisao o tebi ili nekom iz tvoje organizovane banditske grupe, nikada nisam bio ličan. Dobro, možda mi je jednom izletelo nešto, ali tada mi je Šapić pretio smrću, a Vulin hapšenjem, pa sam bio malo tanji sa živcima.
Samo tad i nikad više, nadam se da si posle dve godine to napokon shvatio. Bilo kako bilo, eto mene u tvom pokretu, da ti svaki dan šapućem na uvo kakav si, sve dok se ne poboljšaš. Osvanuo je, međutim, Vidovdan, a od tvog pokreta šipak! Predsedniče, alo! Nemoj mi reći da smo propustili priliku da zajedno jašemo u sumrak, a zatim i u ponoć srpskog društva.
Šta bi? Prvo fijasko na kontramitingu, a sad ovo. A u međuvremenu, napuštanje predsedničke fotelje SNS. Da protesti nisu ovako bedno vođeni, predsedniče, ti možda do danas više ne bi ni bio predsednik. Smeju ti se nezavisni mediji, a i tvoji ti se smeju, samo ih ti ne čuješ. Kažu, čeka se Ivica. Predsedniče, ti znaš šta se dočeka, kad se čeka Ivica.
Šta kažeš? Biće pokret u limburgu mesecu? A pa, ja neću moći tada, nešto drugo imam u rokovniku. Moja ponuda je važila samo danas. Nisi svestan šta si propustio.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.