Hronika sajma knjiga

Zvezda sajma – Šešelj! Njega tamo donesu na početku i odnesu na kraju sajma. Spreman je za fotografisanje sa omladinom kojoj je očigledni heroj i tu se omladinska sreća zbog posete sajmu završava, pošto su vremena kada su carice i carevi društvenih mreža bili u stanju da proizvedu više od dva samoglasnika daleka prošlost.

Pravi je trenutak da naglasim kako sve ovo lupetam, jer na ovom sajmu neću biti, ovog puta zbog toga što sam se, između ostalog, i zbog pojedinih sajamskih pregalaca našao u egzilu.

Sa izdavačem imam sjajan odnos, niti me pitaju kako sam, niti gde sam, niti da li mi nešto treba, ali zato njima treba nova knjiga pa povremeno pitaju da li je pišem. Ja je povremeno, zaista i pišem.

Sajam će uskoro biti srušen i postaće deo beogradskog kancera na vodi. Neće biti srušena i hala jedan, rasadnik sezonskih kapljičnih infekcija, što znači da će ubuduće sajam knjiga možda i dalje ovde biti održavan, a možda i neće, koga zabole, ionako je teško sranje. Pljeskavica nema već godinama, glumi se kultura, jedu se knjige osim simpatičnog nazovi-mesa u nazovi-tortiljama.

Tu je i sala u kojoj ste se vakcinisali, zbog čega ste, prem teorijama internet stručnjaka, do sad dvaput umrli i bili bačeni sa ivice zemlje, na glavu džinovske kornjače. Te zgrade više neće biti. Biće neka nova u kojoj će biti oprana lova od šverca kokaina.

Da li je moguće da sam stigao skoro do kraja teksta, a pišem o buđavom sajmu knjiga, na kome nisam bio, niti ću biti.

Nije moguće. Prostora za pisanje ima još, a Draža je neumoljiv. Evo, sada ga već zato ima nešto manje.

Uskoro ću da okupam noge toplom vodom u lavoru. Niste svesni kako to prija. Da li ste nekada probali?

Idite na sajam, ima klonja kad se krene desno pa dole, e baš za toplu vodu ne garantujem, ali ponesite zeleni lavor i hoklicu na koju ćete sesti i tako pretvorite sajam knjiga u svoj lični spa.

U stara romantična vremena bilo je pisaca koji su radili i čudnije stvari, pa što ne biste i vi, iako niste pisac.

Obavezno da odete do štanda sekte Ruske pravoslavne crkve SPC da se krstite ispred svake ikone i svakom popu poljubite ruku kojom drži volan od bembare.

Kao što su nekada deca stajala u redu da im Kija Kockar potpiše knjigu, tako vi sada, da poljubite popa.

Možete i na štand vojske da pitate kad će knjiga o tome kako se vojska na Kosovo vratila, da biste izazvali vojnu vežbu prevrtanja očima, a na štandu MUP pitajte zašto zbornik o borbi protiv organizovanog kriminala ima manje od jedne strane.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.