Ibar – Lepenac – Banjska

O diverziji ne znamo ništa, osim da su je vlasti Kosova okarakterisale kao teroristički napad orkestriran iz Srbije, a zapadne sile hitro osudile, uz formalnu uzdržanost oko toga ko je kriv, dok kosovske institucije to ne otkriju.

U skladu sa sličnim situacijama (Markale, Račak, Oliver Ivanović, Banjska…), usled želje da se odmah presudi bez dokaza, u ovom času postoji nekoliko verzija priče. Pored kosovske verzije, prema kojoj je za napad kriva Srbija, postoji i srpska verzija, da je Kosovo to uradilo samo sebi. Predsednik Vučić je, u skladu sa time koliko mu inače vremena treba da odreaguje na hitne vesti s Kosova, najpre sačekao 36 sati, a onda je seo za drveni sto i održao slovo.

U pasivno agresivnom maniru, predsednik je najpre rekao da smo mogli da dignemo Ibar u vazduh i van Kosova da smo hteli da naškodimo pokrajini, a zatim i da ćemo uhapsiti svakog ko je učestvovao u diverziji i našao se na teritoriji (uže?) Srbije.

Odmah je dodao da hapšenja neće biti, ne samo zato što očekujemo da se potencijalni počinioci tradicionalno sami predaju, već da neće biti nikoga iz Srbije optuženog za ovaj, kako kaže Vučić, loše izrežiran zločin.

Za sad je privedeno nekoliko Srba s Kosova. Hapšenja Srba na Kosovu se od srpskih zvaničnika uvek, pa i sada, tumače kao „Kurtijev teror“, bez obzira na to da li su pohapšeni nešto digli u vazduh, nekoga ranili ili možda ubili. „Kurtijev teror“ je, prema onome što se moglo iščitati iz Vučićevog izuvijanog šaptačko-skrušeno-režećeg nastupa, bio motiv za dizanje u vazduh kanala Ibar – Lepenica.

„Dokaz“ za to je činjenica da kosovske vlasti nisu zatražile od KFOR-a da posle eksplozije kraj kanala rasporede bukete ljiljana, već takozvanu „vojsku Kosova“. KFOR ih je otkačio, pojačavši svoje snage na severu, dok su Svečlija i Kurti na krizu odgovorili dovlačenjem još većeg broja policijskih snaga u ovaj kraj odbegle pokrajine.

Srbija je osudila ovaj čin, sa stidljivom pretpostavkom da je počinilac Kurti, ali ne i tvrdnjom, jer niko nema herca da ulazi u otvoreni konflikt sa Kosovom, KFOR-om i zapadom u ovom pipavom trenutku. Ostaje mogućnost da Vučić optuži Ruse za teroristički napad i to iskoristi za uvođenje sankcija Putinu, ali samo potpuni mentol veruje u tu mogućnost.

Tu je i omiljena teza domaće i kosovske opozicije, da su Vučić i Kurti zajednički digli kanal u vazduh, prvi zbog toga što su mu krvave ruke posle užasa na novosadskoj železničkoj stanici, a drugi u okviru predizborne kampanje.

Istorija nas uči da nećemo otkriti šta se tačno desilo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.