Istorijski čas profesora Jankovića

Ovog puta naprednjake je zadesila „savršena oluja“ – kandidat opozicije za beogradskog gradonačelnika, uvaženi diplomata, vrhunski filolog i autor moje omiljene emisije školskog programa „Mitovi i legende“, profesor Vladeta Janković.

Profesor je, predsedavajući konstitutivnom sednicom, zračio u mraku srpskog političkog svemira, kao veliko demokratsko sunce, vrativši nas promptno na fabrička podešavanja, podećajući šta bi demokratija trebalo da bude, ležerno usput udarajući vaspitne packe primitivnom ološu, kome je demokratija ljuti neprijatelj.

Poput džedaj mastera, profesor Janković je snagom demokratske Sile, rasturio na komade naprednjačku iluziju da će nas lako uveriti kako će se ovaj saziv Skupštine razlikovati od prethodnih. Njegovo istorijsko predavanje koje će ući u neke buduće „Mitove i legende srpske politike“, nije bio ishitreni ispad opozicionara.

Bila je to brižljivo isplanirana i besprekorno izvedena diverzija, od strane gospodara govorništva, potpuno čistog pred sobom i pred svetom. Ne bih da se hvalim, ali čim sam ga video u onoj stolici, samo sam čekao kad će se pretvoriti u verbalnog bombaša. Obdaren natčovečanskim autoritetom, održao je besedu za pamćenje, u istorijskom trenutaku za zaborav.

Iz sive zone konstitutivne sednice parlamenta, Vladeta Janković je, istovremeno drsko i gospodski, rekao sve. Politički mutanti, kraljevi crnih biznisa, vlasnici sumnjivih diploma, kriminalci bez ideala i morala, nisu izdržali. Da li im je neko dao nalog, ili po duboko usađenom fašističkom algoritmu, počeli su da grakću, braneći firera. Predsedavajući je znao da će se to desiti i da će njegovom govoru dati još veću snagu.

Ispod Jankovićevog prepoznatljivog baritona, čule su se i ovacije poslanika opozicije, bespotrebne, ali razumljive, jer nikada u poslednjih deset godina nisu ovako slavno trijumfovali.

Docnije, u skupštinskom holu, gde obično kukumavči upravo opozicija, kukumavčio je novi šef poslaničke grupe SNS, (čist Šekspir: poput Jankovića, on je bivši DSS-ovac), Milenko Jovanov, okarakterisavši profesorov govor kao tribinu u Malom Mokrom Lugu, čime je: 1) pokazao je da će se naprednjaci veoma teško udenuti u demokratiju i 2) udelio kompliment Malom Mokrom Lugu.

Vladeta Janković nastavio je da dominira, predsedavajući nadalje strogo demokratski i bez navijanja, deleći opomene i skupštinskoj većini i opoziciji. Tragedija je u tome što smo znali da ovoj bajci ubrzo dolazi kraj. I došao je. Vladimir Orlić postao je predsednik Skupštine. Profesor Janković održao je Srbiji lekciju i otišao na svoje poslaničko mesto.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.