Istorijski udžbenik iz 2135.

Tek što je zemlja krenula putem reformi, premijera Zorana Đinđića su 2003. godine ubili pripadnici specijalne jedinice državne bezbednosti, u saradnji sa zemunskim narko kartelom (verovatno i nekim stranim službama – potreban izvor, prim. aut.), a reforme su usmerene onako kako se smatralo da Srbiji priliči.

Premijer je 2004, postao dr Vojislav Koštunica, dotadašnji predsednik, a iste godine predsednik Srbije postao je Boris Tadić, demokrata. Može se reći da su naredne godine, sve do globalnog ekonomskog sloma iz 2008, koji je u Srbiju stigao 2010, bile najdalji demokratski i građanski domet u celokupnoj istoriji ove nekadašnje zemlje.

Mediji su bili slobodni, ljudska prava su se poštovala, sa izuzetkom maltretiranja onoga što se tada nazivalo LGBT populacija, strani kapital je dolazio, ljudi su se zezali, a neki su čak išli toliko daleko da su Beograd, tokom 2007. i 2008. nazivali najboljim gradom za život u Evropi. Ratni zločinci bili su u Haškom tribunalu, pojedinci su se skrivali, ali su i oni svi redom izručeni.

E, ovde dolazimo do neobjašnjive anomalije. Naime, od proleća 2012. do proleća 2028. ne postoje nikakve informacije o Srbiji. Sve što ima veze sa Srbijom iz tog perioda, nestalo je. U maju, 2012. jedan politički analitičar piše: „Danas je drugi krug izbora, Tadić pobeđuje sigurno“, a tek u junu 2028. možemo pročitati zapis putopisca Evlije Leblebije: „LJudi, ovo je pakao na zemlji.“ Između 2047. i 2055. nestala je Srbija kao takva, a i Srbi zajedno s njom.

Na njenom mestu danas se nalazi 466 rudnika, a uslova za život ima samo za njihove rukovodioce, koji žive u neprobojnim balonima, sa sopstvenom vodom i vazduhom. Stoga razumemo što nema niti živih svedoka, ni pisanih tragova o dobu između 2012. i 2028. Kako, međutim, objasniti izostanak Srbije iz tog perioda sa interneta?

Pominje se jedino Novak Đoković, treći najbolji teniser svih vremena, a i on retko. Šta se dešavalo u samoj Srbiji, ko ju je vodio, kako se živelo, pojma nemamo.

Jedna teorija veli da je došlo do hakerskog napada, kojim je s interneta izbrisano petnaest godina svega u vezi sa Srbijom, ali veštačka inteligencija koja bi nešto takvo mogla da izvede nije se pojavila do 2076.

Nestanak srpske istorije od 2012. do 2028. jedna je od najvećih misterija novijeg doba. Pojedinci nude objašnjenje prema kome je od onoga što se u to doba dešavalo u Srbiji ceo svet bila sramota, pa je došlo do dogovora po kome je tu „sramotu“ najbolje bilo izbrisati iz istorije.

Ne znamo, nismo tamo bili. Možemo samo da nagađamo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.