Ivica u ostavci

Hm, mogli bismo onda da padnemo još niže i zamolimo studente da se politički organizuju, kad ih već, prema najnovijim istraživanjima, podržava preko šezdeset odsto građana, a parlamentarnu opoziciju šest. Mogu sami, mogu da podrže nekog, na sve ćemo oduševljeno pristati.

Ne možemo se, međutim, zaustaviti na ovome. Tu je i Ivica Dačić, to jest SPS. Znam, znam, ali imajte u vidu da je ta stranka od 2004. u vlasti, a to sigurno nije zbog njihovih političkih, moralnih i organizacionih kapaciteta. Neko ih gura. Zajedno sa tim nekim ko ih gura, možemo i mi malo da ih poguramo.

Studenti su pogurali Čelu u ostavku, što je automatski poguralo i Ivicu Dačića. A baš se batrgao da se nekako izvuče iz neugodne situacije sa LRAD-ovima, koje najpre nismo nabavljali, pa smo nabavljali, ali smo ih držali u magacinima, pa smo ih ipak turali na policijske džipove, ali samo da bi sa njih emitovali govore Zmaja od Šipova.

Nije samo sa topom ispao problem. Ivica se našao u drami i zato što je policija morala u subotu da se opredeli između mirnih građana i studenata s jedne i krvoločnih ćacija, s druge strane. Bilo je baš napeto. Policajci su, privatno, građanima obećavali da će gledati na drugu stranu kad ih ćaciji budu tukli, to jest, neće im se pridružiti, a baš kad su kidali latice sa prvih belih rada i izgovarali „prebiću, hapsiću, neću, prebiću, hapsiću, neću“, studentska redarska služba sprečila je pokolj i olakšala im zaradu dnevnica.

Ovo je bila baš teška situacija za Ivicu, što je priznao u potresnom gostovanju u paramedijskom čmaru „Informer“. Tamo smo mogli da saznamo koliki mu je šećer, da je umoran od svega, da mu je krivo što ga svi kritikuju, jednom reči: depra. Ivica je, između redova, poručio da je spreman za penziju, a Branko Ružić je u redovima i između redova, u Beogradu, ali i u Strazburu, poručio da je spreman da preuzme stranačko kormilo…

…i okrene SPS u željenom pravcu, u skladu s našim očajničkim nastojanjima, a to je što dalje od Psiha. Ivica Dačić, dakle, nije ništa morao da radi, sve su drugi uradili umesto njega, a on je i dalje u depri. SPS ima sjajnu priliku da preotme glasače naprednjačko-mafijaškoj družini, a mi bledu šansu da ne postanemo žrtve krvoločnih snova gosn Vućića.

Da bi sve bilo kako treba, Ivica mora da potraži pomoć psihijatra. Ako je već potražio, očigledno je da mu ne pomaže. Mogu da mu preporučim mog, odličan je. Ne bi mi bilo milo da Dačić, razapet između Miloševića, Tadića, Koštunice, Vučića, Ružića koferčeta i depre, naudi samom sebi.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.