Iživljavanje nad Jovom Bakićem

Pre četiri godine izneo je viziju kraja aktuelnog režima: „Jurićemo ih po ulicama, jer neće priznati kada izgube, pa će skakati pred nama u Savu i Dunav, plivati kako ko zna, neko kraul, neko prsno, neko leđno.“ Ovaj drski ispad pažljivo biranim rečima tada svemoćna vlast je notirala i ostavila za „crne dane“..

Četiri godine kasnije Bakićevo „plivanje“ se nekoliko dana zaredom nalazi na naslovnim stranama đubroida, a profesor je jedna od glavnih tema/meta na vampirskim okruglim stolovima režimskih TV glasila.

Skidanje paučine s ove teze i njeno izvrtanje („Bakić traži krv na ulicama“) pokušaj je da se (do)kaže kako je program opozicije koja „protestuje protiv nasilja“ zapravo nasilje, iako Bakić nije niti „opozicija koja protestuje“, niti je za nasilje, ali u nedeljama kada se očaj građana u ogromnom broju izliva na ulice, režim se koristi bukvalno svim sredstvima.

Njihove medijske deponije lažu da vođe opozicije prizivaju nasilje i silovanje, da Vidojković poziva na vešanje Vučića i da Jovo hoće da ih baca u reku. Opoziciju ima ko da štiti – njihovi glasači, simpatizeri i TV prenosi iz skupštine. Mene takođe – PEN, domaća i strana novinarska udruženja, imam čak i broj policajca koga mogu da pozovem u bilo koje doba.

Bakić je laka meta, jer ne postoji udruženje za zaštitu Jove Bakića.

Ono što mu se i ovog časa dešava, najgori je scenario koji javnoj ličnosti u Srbiji može da se desi.

Po nepisanom pravilniku orkestriranih režimskih hajki, brojni manijaci mu prete ubistvom, režimski mediji ga danonoćno targetiraju, na TV je čak objavljena i njegova kućna adresa, a opozicija ga karakteriše kao, citiram poruku koja mi je stigla, „udbaško govno“.

Ćaskajući s Jovom, saznajem da postoji problem. Posle tridesetak skrinšotova zaključujem da je situacija alarmantna.

Njegova autodestruktivna skromnost i inat nisu mu od pomoći.

Srpski Sokrat ne blokira one koji mu prete na društvenim mrežama, ne prijavljuje ih policiji, mada mi je obećao da će makar to razmotriti, kada sam ga sedmi put zamolio.

Jovo Bakić nema političkih ambicija, on ima akademsku titulu, britak jezik, beskrajnu hrabrost i brojne fanove. I ovaj tekst. Sa svim tim može da se slika ako mu neko bane na vrata.

Jovo Bakić ima porodicu. On je intelektualno blago ove zemlje. Okej, ide na nerve opoziciji, ali ko trpi ovakav pakao nije „udbaško govno“ već „idealna žrtva“. Jovo nikada ni od koga neće tražiti pomoć.

Možda će mi zameriti što sam ovo napisao, ali morate da znate da je situacija jako loša.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.