Izliv Šodroša u Mozak

Šta je Šodroš? To je novosadska oaza prirode, za koju ne bismo ni znali da nije u epicentru najnovije ekološke borbe zagađenog naroda protiv zagađivačke vlasti i njenih zagađivačkih poslovnih partnera.

„Ekološke patrole“ su na Šodrošu čuvale stražu puna četiri meseca, a onda su se jednog dana pojavili predstavnici kineske građevinske kompanije CRBC u pratnji ličnog obezbeđenja (MUP Srbije) i seča drveća je počela. Kakva seča, zašto seča? Zini da ti kažem, glasio je uobičajeni odgovor i počele su batine.

Gradi se most na tom mestu, pa mora da se iseče drveće, to je teza. Poslednji put kad sam proveravao, nije postojala zvanična potvrda ove teze, ne znam da li je u međuvremenu došlo do potvrde, ali to u ovom času više nije ni bitno.

Na prvi pogled, bitka za Šodroš je samo jedna od mnogih ekoloških bitaka koje građani biju u ovoj raspaloj zemlji, poput bitke za Levač ili bitke za Staricu. Ova bitka je, ipak, baš zgodno, naletela u danima formiranja nove vlade Srbije, vlade kojom nam je predsednik svima opsovao i oca i majku, vlade koja obećava sve najgore i još gore, jer se ne zna u kojim će foteljama otpaci iz bivše vlade, takozvani slobodni radikali i slobodni JUL-ovci, završiti.

Ono što se po sastavu vlade jasno vidi je da će se maltretiranje građana nastaviti unedogled – iživljavanje strahom, izazivanjem panike, izmišljenim aferama, pravim aferama, inflacijom, nestašicama, poskupljenjima, hladim radijatorima, ubistvima, nerešenim sudskim procesima, nepokrenutim sudskim procesima, a i policijskim batinama.

Zato Šodroš nisu samo kineski most, žabe i čaplje. Zato Šodroš nisu samo ekologija i priroda. Šordoš je više od Šodroša. Šodroš je naša jedina pobuna u ovo tužno doba, kada nikakve druge pobune nema na vidiku. Šodroš je početak, Šodroš je kraj. Na Šodroš se ne ide samo zbog mosta, na Šodroš se ide jer se nema gde drugde dići glas protiv mafijaške države.

Na Šodrošu se iz dana u dan dobija uverenje da će nam biti sve gore i gore. Na Šodroš se ide po lično uverenje o tome da je prljavi, kineski i svaki drugi kapital bitniji od građanina. Na Šodroš se ide da se vidi kako policija hapsi aktiviste, razvlači ljude po visokoj travi, a devojkama štitovima razbija noseve.

Biće patetično ako zaključim da se ovih dana na Šodrošu brani Srbija, međutim, ima li patetičnije sredine od ove, u kojoj nas već deset godina jedan patetični pijani umobolni cirkuzant šamara, a mi uporno okrećemo drugi obraz. Da, na Šodrošu se brani Srbija. Na Šodrošu će (možda) i pući.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.