Izvolite na „Opšte groblje“

Prvo što vas zadesi kada dođete na „groblje“, jeste saplitanje o građevinske cigle, rasute po stepeništu i samoj galeriji, dok su po zidovima oblepljene stranice srpskih dnevnih novina. Ovakva postavka sugeriše na to da je Beograd groblje lepih vremena, lepih uspomena, u kome caruju grobari društva. Kad stignete na sprat, čeka vas tabla sa manifestom izložbe:

„Dobar jutar, dan ili početak, moji čitaoci, umetnici, tetkice, poete, profesori, uličari, stomatolozi, ribice, žongleri, reditelji, fudbaleri. Ovde ste svi dobrodošli pod jednim uslovom: budite svoji i slobodni. Poštujte sebe. Napadajte lisice, štitite hlebove. Sada me pažljivo slušajte. Zamislite moj glas, moj lik i prepustite se mašti. Verujte mi, seksi sam. Moramo da udružimo snage! Ovo ovako više ne ide. Neću teror, neću sažaljenje.

Hoću borbu i jasno opredeljenje. Dosta mi je lažnjaka i pokvarenjaka, hoću čistotu i pravog junaka. Gas napunite, od splačina se odgurnite. Pripremite se na iskreno ujedinjenje, usmerite svoje misli na revolucionarno otkrovenje. Hoću vernost i družinu, pa da skupa ovim opštinarcima već jednom otmemo užinu. Ko je sa mnom i ko neće u prljavštini da da guši, nek mi se javi na broj i obećavam, pored mene žive niko neće da vas ruši!“

„I može kurac da puši“, nadovezao sam se naglas, a Dildora mi je dodala crveni marker i naredila da to dopišem na kraju manifesta. Preko puta, na gomili đubreta, stoji mali televizor, na kom se vrti video koji je autorka snimila, režirala i izmontirala i to je ono u čemu je ona pravi majstor. U „velikoj“ prostoriji, s leve strane, čekaju nas dva video-bima: na jednom Đus urla, a na drugom se autorka, sasvim naga, između ostalog, šiba kožnim bičem.

Na zidu preko puta je niz iscrtanih karikatura, sa nekoliko ogledala, čisto da biste shvatili da ste i sami karikatura, pa onda… u stvari neću sve da otkrivam, nešto ćete morati i sami. Pitao sam Teodoru šta je poenta izložbe, a ona mi je pokazala na interaktivni zid, gde su posetioci pisali šta je duša grada. Tražeći dušu grada, autorka je otkrila novu, mladu, duhovitu i neustrašivu dušu Beograda, koja, kao i uvek, dolazi sa onima koji tek dolaze.

Kustos izložbe: Vanja Ivanović. Zvučna instalacija: Bogdana Marić. Serija fotografija „Karijatide“: Aleksa Borković. Na Dan mladih i napaljenih, 25. maja, u Remontu će se u 20 sati igrati monodrama „Pohvala ludosti“, u izvođenju „Sare Bojić“. Izložbu 31. maja svečano zatvara Duda Buržujka, u 19 sati.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.