Jedan je Stanković Dejan

Nedugo potom, logično, usledila je i „vest“ na Njuz netu: „Reagovanja – Dejan Stanković: Mislim da je pravi trenutak da se podsetimo svih onih radosti koje sam vam doneo dok sam bio fudbaler.“

Odavno je režim Njegove Niskosti uspeo da mi zgadi mnogo toga što sam voleo, između ostalog Beograd i „Crvenu zvezdu“.

Ambiciozni investitorski poduhvat Stanković Dejana na Slaviji objedinio je ta dva gađenja: ceo kvart će, umesto zgrada i kuća starih sto godina, ubuduće zauzimati još jedan brlog antibeogradskih fensi stančuga, nekakav „Ku.ac-palac Garden“.

Imam, ipak, jedan mali problem sa Stankovićevim rušilačkim užasom. Za njega smo saznali otprilike dvadeset četiri časa pre nego što će početi.

Da smo znali makar malo ranije da će ošišati kvart na Slaviji, možda bi odijum javnosti pomogao da se to spreči. Koga lažem, naravno da ne bi. Oni koji su znali za Stankovićevo rušilaštvo, a obavestili su nas o tome maltene na dan rušenja, verovatno nisu hteli da se uzalud nerviramo.

Kao i sve ostalo što nismo uspeli da odbranimo u Beogradu, ne bismo odbranili ni ovo parče Slavije. Ovako, dok bageri ruše, mi grakćemo i to bi bilo to. Nađe se i poneki pravednik da nas podseti ko je i na kakav način već ozakonio fudbalersku divlju gradnju, uz upozorenja da se to neće zaboraviti.

Neće se zaboraviti ni „Beograd na vodi“, samim tim što postoji, odvratan kakav jeste. Kad su u „Ne davimo Beograd“ procenili da više nema vajde protestovati protiv ovog užasa, vlast je mirne duše projekat proširila i na prostor beogradskog sajma, od kojeg će uskoro ostati samo hala jedan.

Ne vredi se ložiti kako će iko ikada rušiti ono što je u Beogradu u poslednjih desetak godina izgrađeno bespravno ili na osnovu tajnih ugovora, pošto onda od Beograda ne bi ostalo ništa.

Umesto što sikćemo na režimskog investitora Stankovića, možda bi bolje bilo da predložimo neko rešenje, koje bi mu malo umanjilo zaradu, ali bi makar donekle pomoglo jadnom srpskom društvu.

Uskoro će đaci OŠ „Vladislav Ribnikar“ ostati bez dobrog dela škole, koji će biti pretvoren u memorijalni centar. Samo jedan ćošak niže nalazi se „Stankovićev“ blok.

Zamislite kada bi se ovaj, nenavikao na pljuvanje i zvižduke koji dolaze i od nas (nekadašnjih) „zvezdaša“, pogledao u ogledalo, malo razmislio i odlučio da na jednom delu svog gigantskog poseda izgradi novu školu za sadašnje i buduće učenike „Ribnikara“. A nije loše? Verovatno ga ne bismo ovoliko pljuvali. Ukoliko se ovo čudo dogodi, ne bi bio greh nazvati školu OŠ „Stanković Dejan“.