Foto: Radenko TopalovićJovo Bakić govori na protestu! Priznajte, ovome se niste nadali. Profesor, naravno, neće govoriti u Beogradu, već u Valjevu. Večeras. Beogradski organizatori protesta, pod pritiscima režima, ogradili su se od profesora Bakića, u čiju su odbranu u međuvemenu stali PEN International i Committee of Concerned Scientists.
U maloj prljavoj srpskoj bari međunarodna podrška ne znači puno. Bakić je „kenselovan“ jer su ga optužili da je pre četiri godine rekao nešto što nije rekao.
Nije, ipak, „kenselovan“ u Valjevu. U ovom gradu svakog četvrtka održavaju se građanski protesti, u organizaciji Valjevskog pokreta otpora. Jedan od osnivača VPO je advokat Branko Ivković, Bane, kako smo ga zvali na fakultetu.
Ivković je oduvek bio fanatični borac za demokratiju. Ne samo što je dolazio svaki dan na studentske proteste 1996/1997, nego je duže od tri meseca nosio zastavu Pravnog fakulteta na Plato! U međuvremenu je postao ugledni advokat, a putevi su nam se ponovo ukrstili ovog leta. Skoro trideset godina kasnije, na istom smo zadatku.
Uočio sam da Bane, koji je sa godinama postao i luđi i tvrđi, bez blama na Fejsbuku pljuje svakoga – pre svega režim, ali i svaki loš potez dela parlamentarne opozicije, koja organizuje proteste u Beogradu i drugim gradovima.
Dok mi hodamo po jajima i merimo svaku izgovorenu i napisanu reč, da se naši nežni opozicionari ne uvrede ili da im slučajno „ne kvarimo posao“, Bane svakoga, prema zaslugama, roštilja nemilice.
Uporedite spisak onih koji su u Valjevu govorili ovog leta (izvinjavam se svima koje ću nenamerno izostaviti) sa govornicima u drugim gradovima: Katarina Petrović, Sara El Sarag, Dunja Nikolić, Pavle Cicvarić, Čedomir Čupić, Lazar Simić, Zlatko Kokanović, Nenad Kulačin, Marko Vidojković, Rade Radovanović, Zoran Vuletić, Petar urić, Hanibal Kovač, Draža Petrović (na promociji Hanibalove knjige) Aleksandra Bulatović, Milan Caci Mihailović i Jovo Bakić.
Kakav ol star tim (minus Vidojković)! Neke od ovih ljudi ćete retko videti, kako u medijima, tako i na protestima. Zbog onoga što govore napadani su i od režima i od dela parlamentarne opozicije, ali su u Valjevu pronašli svoju „agoru“, kako gradski trg naziva Ivković, gde mogu pred buntovnim Valjevcima da govore i ne razmišljaju da li će ih zbog toga cimati neki nadrkani opozicionar, a to se, verujte, dešava češće nego što bismo voleli.
Prema nekim istraživanjima, opozicione stranke imaju podršku dvadesetak odsto birača. Još dvadesetak procenata njih je protiv režima, ali ne znaju za koga su.
Pravi je trenutak da Valjevski pokret otpora, u saradnji sa sličnim lokalnim pokretima, popuni ovaj prazan prostor. Samo svi zajedno, opozicija, pokreti i pojedinci, uz međusobno uvažavanje naših različitosti, uspećemo da oslobodimo Srbiju.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
