Ne, ne zbog uraslog nokta, nego kalijum jodid zbog radijacije. Ne, ne zbog atomske bombe koju će Rusi baciti na Hrvatsku, kako se mnogi stanovnici „srpskog antisveta“ nadaju, nego zbog nuklearne elektrane Zaporožje i onoga što se tamo može dogoditi.
Poslednjih nekoliko dana stižu oprečne informacije sa tog dela ukrajinskog fronta, o tome šta se dešava sa najvećom nuklearnom elektranom u Evropi. Ukrajinski izvori vele da se ruske trupe, pod čijom je NE Zaporožje kontrolom, odatle povlače, odnosno da su se već povukle, te da je elektrana, u kojoj se nalaze ukrajinski radnici, minirana i spremna da bude dignuta u vazduh.
Imajući u vidu na šta su ruske trupe i rusko rukovodstvo spremni, moram priznati, uhvatila me je prpa. Bez obzira što se nalazim dosta zapadnije od vas, potencijalni radioaktivni oblak može lagano da stigne i ovamo.
Sećajući se Černobilja, znamo da možemo biti ozračeni gde god da se nalazimo. Proučavao sam malo mapu i video da se Zaporožje nalazi dosta jugoistočno u odnosu na Černobilj, ali to opet ništa ne znači.
Kada vetar dune iz Sahare, sav evropski vazduh postane pun mikročestica i pada blatnjava kiša po ljudima i životinjama. Istom meteorološkom matematikom, kada visoki oblaci krenu sa radioaktivnog istoka, iz njih će padati radioaktivna kiša gde god da stignu, a oblaci stižu daleko.
Polako, ipak. U Zaporožju se još uvek nije ništa desilo. Vesti sa fronta, ipak, nisu ohrabrujuće. Umesto da nas obe strane ubeđuju da se s nuklearnom elektranom neće ništa desiti, one se međusobno optužuju za ono što se još uvek nije desilo.
Tako je na ruskoj televiziji, na kojoj svakodnevno gostuju Putinovi propagandisti, pre neki dan moglo da se čuje kako Ukrajinci nameravaju da dignu Zaporožje u vazduh, jer je ruža vetrova na tom mestu takva, da će sva radijacija odleteti u Donbas i dalje u Rusiju.
Ovo me je načisto obeshrabrilo. Ne samo zato što ne verujem u magičnu ružu vetrova, koja ciljano šalje radioaktivne oblake, već i stoga što deluje neverovatno da će Ukrajina namerno ozračiti deo sopstvene teritorije, za koju se krvavo bori. Zaporožje proizvodi petinu struje u Ukrajini, što je dodatni argument da Ukrajinci ne dignu sopstvenu nuklearku u vazduh.
S druge strane, ako Putinovoj armiji ne ide dobro na frontu, nije isključeno manijačko rezonovanje „Ako Donbas i Krim nisu naši, neće biti ni vaši“, koje može da dovede do miniranja Zaporožja.
Setimo se miniranja brane Kakhova, za koju se Ukrajinci i Rusi međusobno optužuju. Dobar deo teritorije oko brane ostao je bez vode, ali i dobar deo Krima. Voda koja je tom prilikom nestala, služila je za hlađenje nuklearnih reaktora u Zaporožju.
Uf. Ako se nešto desi, gledajte da ne budete na letovanju. Kalijum jodid, bajdvej, štiti donekle od radioaktivnog joda, ali ne štiti od plutonijuma, cezijuma i uranijuma.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.