Citat iz naslova (Zoran Radmilović u filmu „Maratonci trče počasni krug“) odnosi se na to da po Srbiji ne kopa samo Rio Tinto.
Uzbuna se digla prekjuče kada se pojavila informacija da ozloglašeni kineski gigant Zi Đin njuška po Babama, u potrazi za olovom, cinkom, srebrom, bakrom i zlatom.
U zvaničnom saopštenju piše da se ova operacija vrši u opštinama Barajevo, Sopot i Voždovac.
Babe pripadaju opštini Sopot.
Kad je đavo udario pijukom po predgrađu, Beograđani su digli frku, kao da su nas Kinezi, bez objave rata, bombardovali na Uskrs. Kad pogledaš kakva je Beograd štroka, možda bi najpravednije bilo rudariti isključivo po njemu i okolini.
Kinezi su, ipak, iskoristili zabačene rudarske gradove Bor i Majdanpek da najpre tu počnu sa kopanjem.
Uspostavili su svoju okupacionu zonu, u kojoj rade šta im se prohte. Kineska kompanija Hesteal dograbila je železaru u Smederevu, dimnjaci samo purnjaju, a Smederevci su dobili na dar otrovni braon prah, umesto jutarnje rose.
Onda su otišli u bezvodni Zrenjanin, računavši da jednu fabričetinu guma lokalno stanovništvo neće ni da primeti. Kompanija Linglong i država Srbija preskočili su studiju o izvodljivosti, doveli Vijetnamce i izvadili bičeve.
Dok su svi zapeli u borbu protiv Rio Tinta, (opravdano, jer će „gospodari litijuma“ kopanjem ugroziti podzemno jezero najčistije vode u Mačvi, kojim se može srediti problem vode-ubice u Vojvodini), Kinezi su stigli do Baba.
Da li je problem što Babe buše Kinezi ili je problem ako bilo ko buši Babe? Da li ste skoro razgovarali s nekim ko je u Kini?
Jel i dalje kul kao pre nekoliko godina ili su Kinezi, suočivši se sa mogućnošću globalnog imperijalističkog konflikta, pokazali šta su zapravo: siledžijska komunistička mašinerija, kod koje nema neću ili ne mogu, već samo razumem.
Oni se i kod nas ponašaju u skladu sa prirodom svoje države.
Kinesku komunističku partiju, jer iza svih tih korporacija stoji ona, zabole milojko za našu životnu sredinu. U osvit globalnog konflikta velikih sila, njima se treba prvima zahvaliti i zamoliti ih da se vrate kući.
Da li, međutim, jedna tužna zemlja kao što je naša treba u potpunosti da se odrekne rudarstva? Naravno da ne treba, sve dok rudarstvo nije pogubno za životnu sredinu.
U pristupu ostalim rudarskim korporacijama, koje potiču iz demokratskih sredina, ne treba gajiti iluzije da su zaljubljenici u prirodu, imajući u vidu pustoš koju ostavljaju iza sebe kad iščeprkaju sve što im treba u nekoj zemlji trećeg sveta.
Ako neko potpiše da će biti nežan prema našim vodama i vazduhu i obaveže se na visoku odštetu ukoliko se ispostavi da laže, dajte mu da kopa.
Najbolje rešenje bi, ipak, bilo preći sa rudarstva na poljoprivredu, legalizovati vutru i onda naduvani, sa osmehom na licu, polako ali sigurno, da očistimo ovo đubrište od države.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.