Kako je Dačić oteo novu godinu

Vest večeri: Dačić je sa Jovanom Jeremić na Karleušinom koncertu!!!

Broj uskličnika naveo me da kliknem na link, ubeđen da ću videti Ivicu kako dominira binom, pevajući neki od svojih hitova.

Video sam ga, međutim, kako bleji u publici, a uzbuđenje koje sam osetio nije moglo da se poredi sa onim kada je Koštunica na istom mestu, pre dosta godina, uživao u nastupu Svetlane Ražnatović.

Ima onih koji ranije legnu i u „najluđoj noći“, pa onda ujutru uključe televizor, a ima i onih koji uopšte ne legnu, nego dođu kući i tresući se upale televizor, otvore prozor i vrište, ne znajući šta će sa sobom od svega što su zgutali.

I jedni i drugi su prvog januara pre podne gledali Ivicu Dačića.

Bio je na TV Prva, pa na Pinku, ili obrnuto, nemam pojma.

Na Prvoj je, ne držite me za reč, pevao, a na Pinku mu je Jeremićka ispunjavala muzičke želje.

Možda je bio još negde, ali to nije ni bitno. Bitno je da je Ivica Dačić bio hit novogodišnjeg televizijskog jutra.

Neko je zlurado pomenuo, rođendan mu je, ovo radi svake godine.

Ne, ne radi ovo svake godine.

Poslednjih devet novih godina Ivica Dačić nijednom nije bio vest, nego zna se ko.

Džabe jezivi ponoćni festival demonske svetlosti, emitovane sa Mordora koji je svečano otvorio srpski Sauron.

Ivica Dačić uživo bio je bitniji.

Moralo se reagovati.

U svom blickrigu na Novu godinu, predsednik skupštine zatekao se i u „Ulici otvorenog srca“, gde su ga prisutni izviždali kada je počeo da drži govor.

Javnost je to okarakterisala kao čin spontanog građanskog bunta.

Javnost bi trebalo bolje da zna.

To što prisutni nisu zviždali „gradonačelniku“ Radojičiću tokom njegovog govora, jasno govori da iza ataka na Dačića stoji SNS.

Pravi pobunjenik bi zvižducima sa bine najurio Radojičića, za čijeg je mandata Beograd pretvoren u pakao, a Dačić ne bi ni stigao na red.

Doktor je, međutim, svoje izbrbljao praćen cvrkutom ptica.

Kad pažljivije pogledate ko je zviždao Dačiću, nemojte se začuditi ako prepoznate članice naprednjačke grupe za specijalne operacije, koje su svojevremeno kidisale na Boška Obradovića, glumeći padanje u nesvest i udarajući se novinama po glavi.

Međutim, oš’ prc.

Naprednjačka mašinerija, navikla na svet unapred pripremljenih aplauza, strogo kontrolisane publike i poseta grobnim mestima, naletela je na Ivicu Dačića.

Bol u dupetu koji je pokazivao dok su mu zviždali, pogled bez treptaja, uz nagoveštaj osmeha, krasili su slavljenika, koji je na dan kad mu je SNS objavio rat, pokazao razliku između političara kome je obraz čvrst kao đon i našminkane pihtije u ulozi srpskog diktatora, koja bi ovo proglasila atentatom.

Srećan ti rođendan, „Bananamene“.