Kako je propao Rok (radio)

Džinglovi koji su krasili ovu pretenciozno nazvanu radio-stanicu bili su, biću blag, odvratni. Glas starca od šezdeset i više godina: „U naše vreme (igranke na Kališu?) iskradali smo se iz stana da nas matorci (Solunci? Prvoborci?) ne čuju, a onda bismo do jutra slušali, jebem li ga sad, da li Radio Luksemburg ili krckanje igala debelih osam centimetara na gramofonima iz 1943“, u svakom slučaju, porazno i za rokenrol i za slušaoce.

Sledeća reklama – glas čičekanje od šezdeset i više godina: „Oblačili smo kožnjake (Trst, 1962?) i svirali smo gitare, tiho, na obali reke u Sarajevskoj, a matorci (OZNA, UDBA?) spavali su ni ne sluteći da sam te uhvatio za sisu.“ Eh, da je bilo makar ovo sa sisom, ali nije. Džinglovi za ovaj radio, u vremenima kada metal bendovi, pa i pank bendovi, nabijem vas na ku.ac, pune stadione i festivale, zvučali su kao pogreb rokenrolu, glas koji ih je izgovarao zvučao je kao kandidat za Urgentni centar, a ciljna grupa kao da odavno leži na Lešću.

Vesti. Vozio se ja jednom taksijem i taksista (60 plus godina) mi kaže: „Nije loš ovaj Rok radio.“ „Kakav je to rokenrol kad im je Vučić udarna vest na svaki sat?“, odgovaram. Taksista (pali turbinu): „Ma dobro to, gde on nije prva vest, nego muzika. Podseća me na mladost.“ Vožnja od Liona do Trga izašla me 800 dinara, ali neka, da mu se nađe za pogreb.

Dakle, vesti na ovoj jezivoj stanici uporedive su sa vestima na „Studiju B“ – vučićevsko dno dna. Krenu vesti, oteram ih u majčinu i pustim lepo sebi Nostalži, da se smirim. Dakle i novosadska kompanija koja je vodila ovaj smrad od stanice je naprednjački smećarnik i to objašnjava i džinglove i ciljnu grupu i nerazumevanje rokenrola, a i muziku.

„Rok radio, jedino mesto na kom četrdeset osam sati nećete čuti istu pesmu“, kaže džingl. Ali ćete posle 48 sati, ponovo slušati sve iste pesme, kao i prethodnih četrdeset osam sati. Ne mogu da kažem, u početku je umelo da im se omakne i ponešto dobro, ali kasnije, kad sam ih odavno otkačio, naletevši na ovu stanicu, muzike više nije ni bilo, već samo bednog trtljanja o ničemu. Jedini logičan završetak za ovaj eksperiment bio je ružičasti grob.

Za to se postaralo Regulatorno telo za podržavanje javnog nasilja nad ženama (REM), koje je Željku Mitroviću dalo dozvolu za kupovinu „Rok radija“. Željko Mitrović sa rokenrolom ima veze koliko i Norveška sa sadnjom koke, tako da se nadam da će sudbina „Rok radija“ pratiti sudbinu radija „Laguna“, te da gosn Čupavom treba samo frekvencija, a ne i program.