Kako naprednjak gleda Hit tvit

„Evo, pogledaj“, komentariše Đ. P, „on bukvalno govori jedno te isto! Svaki put kad bekne, to je Šreder, to je Makron, to je kurta, to je murta, koga, bre, ti mažeš!“

„Gospodine Đ, vi ste ipak išli na veliki miting podrške predsedniku, u Beograd. Otkud takvo mišljenje o njemu?“

„Išao, išao, Crvi izjeli onog ko me odvede u onaj pakao! Evo, slušaj, slušaj ga, nema snage više ni da se uživi, samo blebeće gluposti, šta je dolazio opet na televizor! Alo, svi sve znamo! Džaba ti ga!“

„Gospodine Đ, deluje kao da ste se razočarali u predsednika. Da li se to desilo upravo na njegovom mitingu u Beogradu!“

„More, razočaran sam ja već dugo! Plate niske, ako posla ima uopšte, a ima ga samo za članovi stranke…“

„Pa, jeste li vi član stranke?“

„Jesam!“

„I imate posao, zahvaljujući tome?“

„Imam, ali bolje da nemam! Pre sam bio monter, uživao, a sad u javnu upravu mora se lomatam sa spisi i budale! E to ti je tvoj predsednik, sve naopako! Vodi ga kući ako ti se dopada! Evo, o smrt svoju priča opet! Ko šta radi, on umire! Alo, dečko, umireš više nego moja baba strina! Provaljen si, provaljen!“

„Da li možete da nam prepričate kako je izgledao vaš boravak u Beogradu?“

„Krenusmo po mraku, stigosmo oko šest izjutra. Šofer se napio, pa mislio da je miting u sedam ujutru, a ne u sedam uveče! I mi šta ćemo, izađemo iz autobusa, u neku uličetinu, ‘bem li ga koju i krenuli da se potucamo po onaj beton. A ja mislio aleksinačka pešačka zona zabetonirana! To ti je prašuma za Beograd! I idemo, idemo, pojedosmo sendvič, ni osam sati nije bilo, popili jednu vodu, drugu vodu, ‘oće da pišamo, ali smo negde, ne znam ni ja gde, nigde nema toalet i mi šta ćemo, u žbunje. A Beograđani samo dovikuju, podjebavaju, bezobrazni, bre. Mrze! A naši su, to jest, njegovi, na čelima im piše!“

„U redu, gospodine Đ. Neću više rakije, hvala. Kada ste stigli na miting?“

„Evo, slušaj ga, klopara, usta ne zatvara. A vidiš, sav je mio, a onda kao poludi. E sad, ja ne znam, nisam stručan, dal stvarno poludi ili se folira, al’ kad se svađa s nevidljivog neprijatelja, načisto zapeni. Podseća me na teča Đoku, al’ teča bogami završio u Gornju Toponicu.“

„Šta se desilo na mitingu?“

„Pošto je vođa grupe bio pijan, na miting smo stigli tek oko pola sedam. Lipsali. I tek što stigosmo, poče pljusak. Pa krenu da grmi. Svi smo pomislili isto – će nas ošine grom, kakvi smo. Begamo.“

„Koji svi?“

„Svi, tu, okolo, koji smo bili. Svima nam isto pade na pamet. Jes’, ću kisnem zbog budalu i kriminalca, pa još i grom da me strefi zbog njega. Neka hvala.“

„I?“

„I odosmo. A on izdade Kosovo. Pu!“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.