Kamenovanje „Sokola“

Odmah pošto je popio sedam ksanaksa kako bi mogao da zaspi, pozvao je Odeljenje za narkotike: „Alo, Sarmić i Čorbić da se jave u novo Odeljenje za paranormalne fenomene… znam, ni ne treba da bude policajaca u narkoticima, taman su njih dvojica poslednji.“

Ko bi rekao da će već sledećeg dana doći do paranormalnog fenomena. Naime, superbrzi voz „Soko“, na relaciji Beograd – Novi Sad, nepoznata lica su kamenovala, kod Novih Banovaca, pa dan kasnije kod Batajnice.

Niko nije ništa video. Obližnje sigurnosne kamere nisu ništa snimile. Kamere na vozu nisu ništa snimile.

Zli jezici su odmah počeli da šire glasine kako su voz kamenovala dokona dečurlija, pa se onda spisak sumnjivaca proširio i na dokone odrasle, s obzirom na broj nezaposlenih.

No, da je stvar tako jednostavna, postojali bi svedoci, postojali bi doušnici iz krugova dokone dečurlije i dokonih nezaposlenih lica, u krajnjoj liniji, postojali bi snimci.

Pošto policija nije umela da reši slučaj, on je prosleđen Odeljenju za paranormalne fenomene.

Dok su se inspektori Sarmić i Čorbić čudili nedostatku dokaznog materijala, ministar ih je pritiskao da reše slučaj što pre, jer je predsedniku Vučiću pritisak zbog ovoga pretio da skoči na 130 sa 85!

„Gospodine ministre, ništa nam ne pada na pamet“, jadao se Sarmić.

„Da je reč o švercu kokaina ili marihuane, lako bismo, ali ovo…“, vajkao se Čorbić.

„Zaboravite na šverc droge! To više ne radimo!“, brecnuo se ministar.

„Dovešću vam jednog naučnika, pronalazača, koji se u sve razume, on će vam pomoći!“

U četiri izjutra, sav raščupan i neobičnog ponašanja, u Odeljenje je upao pronalazač Željko Mitrović.

Da su bili u prethodnom odeljenju, inspektori bi pretpostavili da je našiban, ali ovako, on je očigledno bio samo jedan ekscentrični genije.

„Evo šta ćemo“, dreknuo je Mitrović.

„Vezaćete me za krov jednog od vagona i ja ću pomoću ovih specijalnih naočara sve videti!“

Naočari su delovale kao najobičniji cvikeri za sunce, ali Mitrović je vezan za vagon i već posle jedne povratne vožnje rešio je slučaj.

„Evo šta je!“, graknuo je.

„Voz u jednom trenutku ide brže od brzine svetlosti, što znači da se kreće nazad kroz vreme! Video sam lično doseljenike iz Bosanske Krajine kako kamenuju voz i psuju, bila je 1946, a onda smo stigli čak u kameno doba! Koliko je kamenja tu bačeno na voz, ne biste verovali! Kako je voz usporio, približivši se Novom Sadu, tako smo se vratili u 2022. Slučaj rešen.“

„Kakav genije… Imate nešto belo u nosu…“, primetio je inspektor Čorbić.

„To je prah koji se stvara putovanjem kroz vreme, bez brige. Adios, amigos!“, odgovorio mu je pronalazač Mitrović, stao na dasku koja lebdi i izleteo kroz prozor kancelarije.