Davnih dana, dok mi je još bio dozvoljen pristup u biblioteke i kulturne centre, a u zemlji vladala kakva-takva demokratija, imao sam čast da učestvujem na drugom izdanju Kikinda Short festivala, 2007. Kikinda Short je tada smelo stupao na regionalnu festivalsku scenu, a narednih četrnaest godina čvrsto se držao i pored sve manjih budžetskih izdataka za kulturu, te odlaska demokratije iz naše zemlje u neku paralelnu dimenziju.
Ove godine, kao što znate, trebalo je da se održi osamnaesti Kikinda Short. Pošto sam, sa još osmoro uglednih pisaca-kolumnista, pozvan da učestvujem, delovalo mi je gotovo nemoguće da ćemo se pojaviti u budžetskoj instituciji.
U prvi mah, poželeo sam da iz inostranstva skoknem do Kikinde, a zatim i do Beograda, ali to je bilo pre nego što sam otišao u inostranstvo. Kada je režim ponovo počeo da me šikanira, ocenjeno je da iz bezbednosnih razloga ne bi trebalo da dolazim na festival.
Supruga me snimila kako čitam dve kolumne, obe objavljene u „Danasu“, jednu o krpljenju gume kod „Macure“, a drugu o završetku obilaznice oko Beograda i to sam poslao organizatorima.
U petak uveče, Draža Petrović, misleći da sam ipak otišao u Kikindu, šalje mi poruku „Šta se to dešava u Kikindi“, iz koje sam shvatio da se nešto tamo dešava, a pretpostavio sam i šta.
Lokalni „Šicer“ sačekao je sam početak festivala, da bi ga prognao iz gradske biblioteke. Autori, organizatori i publika lutali su gradom, dok nisu našli prijateljsko dvorište u kome je prvo veče festivala nekako održano.
Gledajući izdaleka fotografije tih ljudi, koji su, saterani u kikindski geto, pokušali da se raduju nečijem pisanju, znao sam da ništa neće biti ni od naredne večeri, koja je trebalo da se održi u „Dorćol platzu“.
Organizatori festivala reći će da je Kikinda Short bio „kolateralna šteta“ policijske zabrane festivala „Mirdita, dobar dan“, koji je trebalo da se održi u istom prostoru.
„Dorćol platz“, naime, ima zabranu održavanja bilo kakvih manifestacija dok god traje već zabranjeni „Mirdita, dobar dan“. Organizatori Kikinda Shorta proveli su pola dana u traganju za alternativnim beogradskim prostorom i pošto nisu uspeli da ga nađu, dogovorili su se da drugo veče bude održano neke treće večeri.
Šicerovo zvanično obrazloženje za proterivanje festivala u avliju na kraj Kikinde bilo je, parafraziram, da „neprijatelji Srbije i njenog predsednika neće kročiti u biblioteku“.
Ovo je prvi korak ka formalizaciji ovakvih zabrana, te krivičnog gonjenja onih koji drugačije misle, donošenjem adekvatnih, totalitarističkih zakona, u skupštini izabranoj u decembru, 2023.
Žao mi je što u ovoj kolumni nema više vatre i žestine. To je zato što nije bilo nikakvih iznenađenja proteklog vikenda. Osamnaesti Kikinda Short opravdao je moja očekivanja. Zabranjen je.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.