Ko nam je stavio arsen u vodu? 1Foto: Miroslav Dragojević

Baš je neobično da fitnes trener dobije rak. Razmišljao sam šta bi mogao biti uzrok, a onda mi je jedan osumnjičeni pao na pamet.

Pitao sam da nije možda dečko iz Vojvodine. Jeste. Pogledao sam na mapi kvalitet vode u njegovom rodnom kraju. Crno.

Nije to ništa neobično za nesuđenu „žitnicu Evrope“. Svuda, osim na Fruškoj gori i u maleckom delu Srema, voda je katastrofalna. Puna je arsena, a ovaj metal, kažu stručnjaci, jedan je od uzročnika raka, posebno leukemije. Koliko ljudi znate iz Zrenjanina ili okoline Zrenjanina koji su dobili leukemiju? Ima ih neprijatno puno.

Zrenjanin je ekstreman primer, jer su njihovi pokušaji da dobiju iole normalnu vodu tako neslavno propali toliko puta. Ali, eto Kikinde odmah tu, malo udesno na mapi. Tamo je česmovača braon. Jedan Mokrinac mi je rekao: „Kod nas je situacija nešto bolja, mada ipak pijemo flaširanu vodu. Vodu iz Kikinde bi pio samo samoubica.“

Pitao sam jednog Kikinđanina, dobro bre, kako živite s takvom vodom, a on mi je, opušteno, lalinski, odgovorio: „Pa, naviklo se.“ Reč je dakle o prilagođavanju, da ne kažem mutiranju lokalnog stanovništva, koje generacijama pije takvu vodu, zaliva useve takvom vodom, pa čak i doživljava duboku starost sa takvom vodom.

Ovi noviji su najebali. Sišli su sa planinskih potoka u ravnicu, gde su ih sačekali bunari puni vode sa arsenom. Ko nam je stavio arsen u vodu? Niko. Ostao je tu posle povlačenja Panonskog mora. Neko je jednog dana počeo da meri i izmerio da je u gotovo celoj Vojvodini voda opasna po život. Dobro, prešli smo na flaširanu vodu.

Jel se i kupate flaširanom vodom? Da li flaširanom vodom zalivate bašte? Kakvom vodom je zalivano voće i povrće koje kupujemo na beogradskim pijacama? Eto, brć posle tri postavljena pitanja, razmere vojvođanskog hidro-užasa jasno se naziru.

Za zagađenje vazduha sami smo krivi, zahvaljujući termoelektranama na blato i mazut, bez filtera, te kućnim ložištima čije je glavno gorivo poslednjih godina domaćinovo lično đubre, uz naš lični Mordor, večito zapaljenu deponiju u Vinči. Ekološka svest se pojavila, ljudima je postalo jasno da se sa srpskim vazduhom ne može živeti. Duža zimska šetnja bez maske može da izazove infarkt miokarda. Hoćemo čist vazduh! Ne damo našu divnu prirodu rudnicima! Hoćemo zdravu životnu sredinu!

A šta ćemo sa vojvođanskom vodom? Preterujem? Nije baš tako strašno? Rešenje problema je preskupo? Svaki put kad čujem da je neko kupio neku lepu kućicu u Vojvodini, digne mi se kosa na glavi. Napisaću jednom tekst o tome, pa ću valjda proširiti naprasnu srpsku ekološku svest. Svako selo, svaki grad i svaki Vojvođanin zaslužuje čistu vodu. Ne pitam za cenu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari