Ko piše, taj i greši

Najpre je Guzonja, u nedelju uveče, osam sati pošto sam poslao kolumnu o Čaletu 2.0, mimo svojih ustavnih ovlašćenja odložio konstitutivnu sednicu Skupštine za nedelju dana, što je moju kolumnu o tome kako će nam biti do jaja kad Čale postane predsednica skupštine ostavilo da vidi u ponedeljku, nekako bezveze, jer je neposredan povod za nju pobegao u budućnost.

Ponedeljak je postao još gori kada je, dva sata posle roka za slanje moje kolumne o „Privremenom Ivici i privremenom organu u Beogradu, otkriveno kako je banda još osmog marta proglasila privremeni organ – i to, uprkos logici i zakonu, prema sastavu bivše gradske skupštine, a pod izgovorom da nova nije konstituisana.

To što su rezultati izbora proglašeni, nema veze, to je ipak jedna banda.

Ovo znači da je moju jučerašnju kolumnu trebalo čitati na preskok, svaki parni, ili svaki neparni red – i bilo bi zanimljivije nego ovako.

Stoje neke stvari koje u njoj pišu, stoji i to da će Ivica Dačić možda nekada uraditi nešto spektakularno, ali čak ni to da će Ivica biti tehnički premijer više ne stoji, tako da jučerašnju kolumnu samo formalno beležim kao svoju 601. na ovom mestu.

Umesto da sam slavio šestotu kolumnu u ponedeljak. Kada se, međutim, kolumne mere u stotinama, onda šesto i nije neki broj, slaviću recimo 666.

Ono što je svakako moglo da se desi, jeste kolumna br. 601 kojom bih obeležio godišnjicu atentata na dr Zorana Đinđića, umesto ove u kojoj sam se ispaljivao priželjkujući privremeni organ kakav Beograd zaslužuje.

Mada, možda nije kasno. Možda u opoziciji postoji neko ko ulaže neke žalbe i prigovore, umesto što samo kuka.

Da, shvatili ste, rok za slanje kolumni je dosta kratak.

Ovu kolumnu sam, na primer, poslao u utorak u sedam i trideset ujutru, jer smo juče snimali DLZ.

Ko zna šta se sve dešavalo kasnije, tokom utorka, a i da se dešavalo, vidite i sami da ova kolumna ne govori ni o čemu, pa tako u njoj nisam mogao ni da ispadnem budala, kao u prethodne dve.

Ona ima i zlu sreću što će na portalu „Danasa“ večeras biti objavljena jedan sat pre premijere podkasta DLZ, na portalu nova.rs, što sigurno ima neke veze sa njenom čitanošću, tako sam makar samoga sebe ubedio.

Kad je već rok za slanje takav kakav je, zašto ne pišem o nekim drugim stvarima? Zašto se trtim da se bavim privremenim organom?

Pa, zato što jedva čekam da bandi vidim leđa u Beogradu.

To je jače od mene.

‘Ajde dobro. Za organ smo izduvali.

Opisaću vam kakvo je bilo jutro juče.

Pa, bilo je prvo sivo, a onda je bilo plavo. Nebo, mislim. Sijalo je sunce, bio je i poneki beli oblačak.

Neki ljudi su se na ulici drali. Mačke su kreštale, ali dobro, biće vest kada prestanu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.